„Čovjek koji nije mogao šutjeti“, reditelja i scenariste Nebojše Slijepčević osvojio je Zlatnu palmu za najbolji kratkometražni film na Filmskom festivalu u Kanu.
Radnja filma bazirana je na istinitom događaju koji se dogodio 27. februara 1993. na železničkoj stanici u Štrpcima u Bosni i Hercegovini, a čiji je glavni protagonista Tomo Buzov, penzionisani kapetan JNA poreklom iz Kaštela.
Tog kobnog 27. februara 1993, srpska paravojna jedinica u akciji etničkog čišćenja zaustavila je voz na liniji Beograd – Bar i počela da odvodi putnike koji su imali muslimanska imena.
Buzov se tome jedini od nekoliko stotina putnika suprotstavio i stradao. Zbog toga je odveden zajedno s još 18 civila, koji su svi pogubljeni nedugo nakon što su izvedeni iz voza, a potom i bačeni u Drinu. Posmrtni ostaci većine njih nikada nisu pronađeni.
Kako je za Jutarnji.hr objavio producent filma Danijel Pek, do ove ideje za „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ došao je nakon što je pročitao novinski članak Borisa Dežulovića „18 ruža za 19 žrtava“
„Taj tekst bio je jedan od najpotresnijih koje sam ikada u životu pročitao. I dugo vremena ostao mi je u podsvesti, razmišljao sam o njemu, ali nije mi odmah bilo jasno šta napraviti s njim. No bilo mi je sasvim jasno da se ta priča mora ispričati. U jednom trenutku iskristaliziralo se da je to dobra ideja za kratki film. Zbog projekata koje je do tada radio, poput ‘Srbenke‘ koja je izuzetno snažan film, nazvao sam Nebojšu, to mu ispričao, poslao tekst i on je jednako brzo shvatio koliko je silno važna ta priča o Tomi Buzovu“, rekao je Pek.
Film “Čovjek koji nije mogao šutjeti“ drugi je hrvatski film od osamostaljenja koji se na Filmskom festivalu u Kanu prikazuje u glavnom takmičarskom programu, odnosno u konkurenciji za Zlatnu palmu za najbolji kratkometražni film (Short Film Competition), piše Index.hr.
Pre njega, jedini je bio Ciao mama Gorana Odvorčića (Propeler Film) 2009. godine. Film je u kratkometražnu konkurenciju uvršćen među više od 4200 prijava.
Post Views: 13
