Iako već tri decenije koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom poslovanju, globalni platni lider najavio je fazu u kojoj veštačka inteligencija iz pozadinskog mehanizma, prelazi u vidljiv deo korisničkog iskustva. Kako će AI učiti iz naših navika i čemu možemo da se nadamo u budućnosti plaćanja, razgovaramo sa Anom Drašković, potpredsednicom i generalnom direktorkom kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.
Veštačka inteligencija uzima maha na našim prostorima. Dosta se koristi u poslovnom okruženju, školama, a prema najavama kompanije Visa, očekuje nas i u plaćanju. Šta vas lično inspiriše u ovoj transformaciji?
Inspiriše me činjenica da tehnologija može da oslobodi vreme i energiju za stvari koje su nam zaista važne. Ljudi često misle o veštačkoj inteligenciji kao o nečemu apstraktnom, ali ona je zapravo duboko ljudska i pomaže nam da obavljamo rutinske zadatke brže i bezbednije. U eri u kojoj svi živimo ubrzano, najveća vrednost AI je to što može da nas osnaži, a ne da nas zameni.
Često ističete da i danas koristimo AI u plaćanjima, a da toga nismo ni svesni. Kako to izgleda u praksi?
Visa koristi veštačku inteligenciju već 30 godina, mnogo pre nego što je tema AI postala deo svakodnevnog diskursa. Duboko je integrisana u sistem plaćanja, iako korisnici to često i ne primećuju. Na primer, kada izvršite online kupovinu, AI algoritmi u pozadini analiziraju transakciju u realnom vremenu kako bi otkrili potencijalne prevare. Ako sistem prepozna neuobičajeni obrazac, recimo kupovinu iz zemlje u kojoj inače ne boravite, može automatski blokirati transakciju ili zatražiti dodatnu verifikaciju.
Zamislite da ste u Beogradu, a vaša kartica se koristi za kupovinu u Tokiju. AI sistem odmah prepoznaje da je to odstupanje od vašeg uobičajenog ponašanja i može vas obavestiti putem aplikacije ili SMS-a, tražeći potvrdu da ste vi zaista izvršili tu kupovinu. Sve se to dešava u nekoliko sekundi, a vi i ne znate da je AI analizirao stotine parametara u pozadini.
Takođe, AI se koristi za personalizaciju korisničkog iskustva. Recimo, kada vam aplikacija predloži da platite račune koje ste zaboravili, ili kada vam ponudi opcije plaćanja koje najčešće koristite, zahvaljujući analizi vaših prethodnih navika i ponašanja.
Dakle, AI u plaćanjima nije nešto što dolazi u budućnosti – već je tu, tiho radi u pozadini, čineći plaćanja sigurnijim, bržim i pametnijim.
U razgovorima o AI trgovini pominje se pojam „agentic commerce“. Šta to konkretno znači?
Zamislite digitalnog asistenta koji vas poznaje bolje od bilo kog prodavca, zna da let u šest ujutru nije opcija jer imate porodične obaveze, da volite hotele sa bogatom istorijom, i da poslednjih 10 godina prikupljate milje iste avio-kompanije. Takav agent ne samo da vam predlaže opcije već i rezerviše i plaća u vaše ime, naravno, nakon što dobije vaše odobrenje. To je agentic commerce. Suština je da AI preuzima vremenski zahtevne zadatke, ali odluka uvek ostaje na čoveku. To nije distopija u kojoj AI odlučuje umesto vas, već pametan asistent koji čini vaš život lakšim.
Digitalna plaćanja u Srbiji beleže snažan rast, ali keš je i dalje prisutan u svakodnevici. Hoće li keš ikada potpuno nestati?
Gotovina ima svoju kulturološku i emotivnu dimenziju. Ono što se menja jeste način na koji ljudi razmišljaju o plaćanjima. Vidimo da je prihvatanje digitalnih plaćanja kod trgovaca u Srbiji i regionu naglo poraslo, a transakcije beleže dvocifrene stope rasta. Keš neće nestati preko noći, ali će postajati manje dominantan jer potrošači biraju ono što im donosi praktičnost, sigurnost i brzinu. U jednom od poslednjih istraživanja kompanije Visa, biznisi u regionu su jasno prepoznali da digitalno plaćanje pozitivno utiče na imidž brenda, da pojednostavljuje računovodstvene poslove i optimizuje vreme i troškove.
Koja je uloga državnih institucija i regulatornih tela u oblikovanju budućnosti plaćanja?
Državne institucije i regulatorna tela imaju ključnu ulogu u oblikovanju platnog ekosistema. Tehnologija može mnogo, ali bez jasnog i predvidivog regulatornog okvira teško je izgraditi poverenje građana i biznisa. Do sada su učinjeni zaista važni koraci, od razvoja prihvatne mreže, usvajanja plaćanja pametnim uređajima do ekspanzije e-trgovine. Naredna faza zahteva usklađivanje sa evropskim standardima, doslednu podršku inovacijama i podsticanje javno-privatnih partnerstava. Ukoliko regulatorni okvir nastavi da se razvija u tom pravcu, čvrsto verujem da Srbija može da postane predvodnik AI trgovine u regionu Jugoistočne Evrope.
Kada govorimo o poverenju, građani se često pitaju šta se dešava sa njihovim podacima. Kako osigurati da ljudi veruju veštačkoj inteligenciji u plaćanjima?
Sigurnost je temelj svih naših inovacija. U kompaniji Visa u pozadini svake digitalne transakcije odvija se proces tokenizacije. Tokeni su algoritamski kreiran niz cifara koji nikada nije isti, a koristi se prilikom kupovine na liniji kupac, prodavac i banka. To znači da se broj kartice ne deli sa trgovcem, već jedinstveni i jednokratni token. U tih nekoliko sekundi dok se kupovina obavlja, AI u pozadini analizira obrasce ponašanja korisnika kartice i zaustavlja svaki pokušaj zloupotrebe. Dakle, veštačka inteligencija štiti korisnika, njegov novac i podatke.
AI se često doživljava kao pretnja za radna mesta. Da li u svetu plaćanja AI zamenjuje ljude ili stvara nove prilike?
AI ne dolazi da zameni ljude, već da im pomogne. Umesto da zaposleni troše vreme na manuelne i repetitivne zadatke, veštačka inteligencija ih oslobađa tih obaveza i pruža im prostor da se bave kreativnijim i strateškim poslovima. U sektoru plaćanja AI otvara nove oblasti rada: od razvoja digitalnih servisa, preko cyber bezbednosti, do personalizovanih korisničkih iskustava. To su poslovi budućnosti koje će upravo ova tehnologija učiniti mogućim.
Kako zamišljate Srbiju 2035. godine kada je reč o plaćanjima?
Vidim ekosistem koji prepoznaje i uključuje sve učesnike. Potrošače, male i mikro preduzetnike, korporacije, javnu upravu, u svim gradovima i selima u Srbiji. To je društvo u kome korisnik ne vidi plaćanja. Ona se dešavaju rutinski, u pozadini. Takva ekonomija omogućava preduzetnici iz unutrašnjosti da svoje handmade tepihe prodaje širom Bavarske i Baltika. Da ima lokalno i globalno tržište, iako je od porodične kuće napravila radionicu. Najvažnije, vidim društvo u kojem tehnologija osnažuje ljude, biznise i ekonomiju.
Post Views: 0
