Miodrag Petrović Čkalja bio je srpski glumac i jedan od najistaknutijih komičara na teritoriji cele bivše Jugoslavije.

Bio je Jordan u “Servisnoj stanici”, Jare u “Kamiondžijama”, Firga u “Vrućem vetru”, Jovanča Micić u “Putu oko sveta”… i uvek su tu bile hiljade i hiljade gledalaca koje su se smejale njegovim šalama i gegovima zauvek upisavši ga na listu najvoljenijih umetnika sa ovih prostora.

Ipak, u moru komičnih uloga često se desi da ljudi zaborave da je reč bila o, pre svega, neverovatno talentovanom glumcu koji je mogao da iznese svaku rolu – komičnu, kao i tragičnu.

Ali, kao i svi ljudi, i on je imao mane, a o tome je neretko govorio Bole Stošić koji je rekao da upravo zbog njega je odbio ulogu u „Boljem životu“.

– U „Boljem životu“ me nije bilo jer sam morao da imam direktne scene s Miodragom Petrovićem Čkaljom. On je imao kod sebe spisak od osam glumaca s kojima nije želeo da radi. Na njemu je bilo i moje ime. Nisam želeo da dođem na snimanje, a da me on izbaci. Znao sam da me to čeka – objasnio je svojevremeno glumac Božidar Bole Stošić.

Na pitanje zašto su se posvađali, Stošić je rekao za medije:

– Posvađali smo se na savetu Beogradskog dramskog pozorišta. On je meni bio vrlo drag, ali nesrećan čovek. Nije mogao da izađe na ulicu jer je bio vrlo popularan. Gledali su svi u njemu Čkalju s malih ekrana.

Inače, Čkalja je snimio više od 90 filmova i dobio je veliki broj nagrada. Međutim, to što je bio priznati i poznati glumac izgleda da nije bilo dovoljno da do kraja života ima širok osmeh na licu.

Pred kraj života se žalio se kako ga muči samoća. Bio je napušten od kolega, gledajući kako mu prijatelji jedan po jedan umiru, a Čkaljin čuveni osmeh počeo je da bledi. Godine 2002. je dobio nagradu za životno delo „Car Konstantin“, a govorom na dodeli potresao je sve prisutne – kraj života dočekao je u bedi.

– Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde – rekao je glumac 2002. godine na dodeli.

Potom je dodao: – Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske.

Čkalja je preminuo je u Beogradu, 20. oktobra 2003. godine. Siromašan, ali samo materijalno.

A evo kako je Čkalja predvideo budućnost:

Hrvatski kritičar o “Tomi”: Neozbiljno ostvarenje, odvratne maske, patetičan i površan film

Original Article