Betadanas 14:57

eps, tentfoto (BETAPHOTO/JP EPS/MO)

Vee investicije i brzo ukljuivanje Zapadnog Balkana u sistem EU za trgovinu emisijama jedini je efikasan nain za izbacivanje uglja iz energetskog sektora u regionu, ocenio je briselski Centar za evropske politike studije.

Sadanja politika EU, koja kombinuje Mehanizam za prekogranino prilagoavanje ugljenika (CBAM) i razvoj regionalnog sistema za trgovinu emisijama, previe je spora, ne samo zbog kolapsa energetskog sektora, nego i ruskog uticaja u regionu.

Ukratko, Zapadnom Balkanu su potrebne investicije, ne podsticaji, istie se u izvetaju CEPS-a.

Ta organizacija je navela da ukoliko EU ili Zapad ne nau reenje, sa svojim novcem i tehnologijom, za energetski sektor na Zapadnom Balkanu, prazninu e neizbeno popuniti Kina i Rusija, a to znai veu zavisnost od ruskog gasa i vei rizik od prekida u snabdevanju.

Energetski sektor Zapadnog Balkana je blizu kolapsa. Oko dve treine elektrine energije na Zapadnom Balkanu se proizvodi iz lignita, najee u elektranama koje rade vie od 40 godina. Intenzitet ugljenika u sektoru elektrine energije u regionu je tri puta veci nego u EU, a gotovo nijedna elektrana vie ne moe da radi svojim predvienim kapacitetom, navodi CEPS.

Posledice toga su da je stanovnito Zapadnog Balkana izloeno nekim od najvecih koncentracija zagaenja vazduha u Evropi, posebno esticama PM 2,5, kao i ubrzanog pogoranja ivotne sredine, unitavanju uma, uestalijoj pojavi klizita i veem zagaenju zemljita.

Prema oceni te organizacije, nadogradnja nije ekonomski isplativa, jer ak i kada bi velika postrojenja bila poboljana, i dalje ne bi mogla da ispotuju ogranienja emisije sumpor-dioksida iz Direktive EU o velikim loitima.

Ta direktiva je stupila na snagu 2018. kao posebna obaveza Ugovora o Evropskoj energetskoj zajednici, iji je cilj da se unutranje energetsko trite EU proiri izvan njenih granica, ukljuujui zemlje Zapadnog Balkana.

CEPS je razvio koncept za ubrzan pristup energetskog sektora Zapadnog Balkana u Sistem EU za trgovinu emisijama (ETS), to ukljuuje Fond za modernizaciju, koji je bio kljuan za modernizaciju veeg dela energetskog sektora u Centralnoj i Istonoj Evropi.

Fond za modernizaciju bi, na primer, mogao da se transformie u Fond za postupno izbacivanje uglja i pravednu tranziciju Zapadnog Balkana, navodi CEPS.

U izvetaju se dodaje da bi ETS odlukom ministara postao deo pravnih tekovina Energetske zajednice do 2026. godine i da bi pod odreenim uslovima zemlje Zapadnog Balkana imale pravo da dodeljuju elektranama privremene besplatne alokacije, na primer na osam godina.

Bie neophodno kontinuirano finansiranje u regionu iz postojeih izvora, kao to je Plan rasta EU za Zapadni Balkan, Investicioni okvir EU za Zapadni Balkan, kao i finansiranje od nacionalnih i meunarodnih razvojnih banaka. Kljuni novi elementi su oekivano povlaenje uglja i dodatna namenska sredstva iz besplatnih alokacija koja bi se koristila za ubrzavanje novih investicionih projekata, navodi se u izvetaju.

Prema projekcijama, vrednost besplatne alokacije mogla bi da iznosi oko 20 milijardi evra u periodu od osam godina, poevi od 2026. godine, kulminirajui potpunim ukidanjem do 2034. Otprilike polovina ovog iznosa bila bi dostupna za podrku investicijama.

Ukupni novi proizvodni kapaciteti potrebni u regionu bice oko pet gigavata elektrine energije, to je manje od jedan odsto ukupnog proizvodnog kapaciteta EU, dok e ukupna vrednost potrebnih investicija biti manja od 15 milijardi evra, navodi se u analiti CEPS-a.

Pratite nas na naoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst