Bugarska termoelektrana na ugalj prelazi na topljenu so

Kompanija koja upravlja termoelektranom na ugalj AES Maritsa iztok 1 u Bugarskoj zainteresovana je da zameni jedan od svojih kotlovima reaktorom na topljenu so. Tako bi akumulirala višak struje iz obnovljivih izvora kao toplotnu energiju i proizvodila paru za pokretanje postojeće turbine.

Usled naglog rasta kapaciteta za proizvodnju električne energije iz sunca i vetra, neophodno je da ih mreža prati odgovarajućim sistemima za balansiranje i fleksibilnost, jer su ta dva izvora izuzetno promenljiva. Proizvodnja varira u zavisnosti od meteoroloških uslova, pa su količine struje isporučene u mrežu često mnogo veće ili manje od potražnje, prenosi Balkan Green Energy News.

Zbog toga su baterije trenutno glavni hit – investitori žure da pokriju jaz između momenata najveće proizvodnje u toku dana i najveće potrošnje. Jugoistočna Evropa hvata korak s ovim trendom, a posebno Bugarska, Rumunija i Turska.

Baterija s topljenom soli bi mogla da bude slamka spasa za AES Maritsa iztok 1

To otvara prostor i za druga rešenja u okviru snažne ekspanzije tržišta skladištenja energije, od kojih su neka na pragu da postanu konvencionalna. AES Corp, sa sedištem u Sjedinjenim Državama, razmatra mogućnost uvođenja jedne takve inovacije u svoje poslovanje u Bugarskoj. Moglo bi da se pokaže da je bila neopravdano zapostavljena i da će planirani reaktor na topljenu so oživeti perspektivu kompanijine termoelektrane na ugalj u Galabovu u pokrajini Stara Zagora.

Operator postrojenja AES Maritsa iztok 1 (AES Maritsa East 1) namerava da jedan blok transformiše u bateriju tipa Carnot, prenosi Capital.bg. Takvi sistemi pretvaraju električnu u toplotnu energiju, skladište je i konvertuju ponovo u struju.

Kapacitet AES-ove turbine bi ostao isti

AES se opredelio za reaktor u kojem je topljena so i koji bi zamenio sadašnji kotao. Kompanija bi ga napajala viškom električne energije iz obnovljivih izvora iz mreže i proizvodila paru za postojeću turbinu od 345 megavata. Ovde treba naglasiti da je američka firma, između ostalog, većinski vlasnik vetroelektrane Sveti Nikola (Saint Nikola) od 156 megavata, najveće u Bugarskoj.

Baterija bi mogla da drži dovoljno toplotne energije da punom snagom pogoni generator čitavih pet sati, odnosno za proizvodnju 1,73 gigavat-sata struje.

Termoelektrane na ugalj jesu predviđene da rade gotovo bez prestanka, ali je u Evropi tržište pregazilo većinu takvih postrojenja. Sve češće se događa da im se isplati da rade isključivo u periodima dana ili danima kada su cene visoke, odnosno za vršne potrebe. Ta promena stvara i priliku za reaktore na topljenu so i, s njom, očuvanje radnih mesta i iskorišćavanje stare infrastrukture.

Topljena so se koristi i u elektranama na koncentrisanu solarnu energiju (CSP). Elektrolit je obično hlorid nekog alkalnog metala – natrijum-hlorid, kalijum-hlorid, litijum-hlorid – ili nitrat: na primer natrijum-nitrat ili kalijum-nitrat.

Potrebe za skladištenjem energije jačaju uporedo s rastom raspona cena u toku dana

Berzanske cene električne energije su 2024. zalazile u negativnu teritoriju u 2,8 odsto dana, a pale ispod pet evra po megavat-satu u 8,8 odsto slučajeva. Ove godine ti udeli iznose 1,9 odnosno 5,5 odsto, navedeno je u članku. Povećava se raspon između minimalne i maksimalne cene u okviru istog dana. U prvoj polovini 2025, ta razlika je iznosila između 100 i 200 evra po megavat-satu u 53 procenta dnevnih sesija trgovanja. Udeo raspona većih od 200 evra po megavat-satu je bio 30 odsto.

Do ovako snažnih amplituda dolazi kada se istog dana jave i višak i manjak struje na tržištu. To je odraz intenzivne ekspanzije u domenu solarnih i vetroelektrana, najvarijabilnijih izvora energije.