Буђоновка – чувени симбол Црвене армије (ФОТОГРАФИЈЕ)
Култура

22 фебруар 2022


Александра Гузева

Владимир Вјаткин/Sputnik

Сукнени шлем који је често коришћен после револуције постао је један од њених главних симбола.

„Јеси ли се пријавио у добровољце?“ – плакат Дмитрија Моора из доба Грађанског рата у Русији (1918-1920), вероватно један од најпознатијих те врсте у свету. На њему је приказан црвеноармејац у капи која ће у историји бити запамћена под називом „буђоновка“.

Плакат „Јеси ли се пријавио као добровољац?“ (1920).

Плакат „Јеси ли се пријавио као добровољац?“ (1920).

Дмитриј Моор

Капа је званично уведена 1918. године као део зимске униформе Радничко-сељачке Црвене армије. У наредби Револуционарног војног савета детаљно је описано како треба да изгледа тај део униформе: „Капа прати облик главе, сужава према врху, личи на шлем, а задњи предњи део (калпак) савијају се навише“.

Црвени командант Кирил Кулик.

Црвени командант Кирил Кулик.

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Шивена је од шест једнаких клинова од сукна за униформе каки боје. Са предње стране је пришивана петокрака звезда у боји (плава или црвена), а уз њу је причвршћивана значка кокарда боје вишње. На раним значкама су били приказани плуг и чекић, а касније срп и чекић, симбол СССР-а.

Млади брачни пар

Млади брачни пар

Архив Владимира Карлова/russiainphoto.ru

Данас се још увек воде дискусије о пореклу ове капе. Према једним изворима, сукнени шлем таквог облика прављен је још у царско доба и предлагано је да се он користи на паради поводом победе у Првом светском рату. Међутим, параде није било јер је почела револуција 1917. године и шлемови су остали у складиштима, а касније су их бољшевици искористили, пришивши на њих црвену звезду.

Војници Прве Буђонијеве коњичке армије на скупу.

Војници Прве Буђонијеве коњичке армије на скупу.

Петар Оцуп/Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/russiainphoto.ru

Та верзија ипак није потврђена, и зато су историчари склони мишљењу да су управо бољшевици осмислили такву капу. Штавише, расписан је и конкурс за најбољи дизајн будуће буђоновке, и у њему су учествовали познати уметници, а један од њих је био Борис Кустодијев.

Црвеноармејци. Фотомонтажа за часопис „У иностранству“ („За рубежом“).

Црвеноармејци. Фотомонтажа за часопис „У иностранству“ („За рубежом“).

Борис Игнатович, Варвара Степанова/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

По облику буђоновка подсећа на старински шлем који се зове „јерихонка“. Такве шлемове су носили руски витезови (на руском „богатыри“) и зато се у почетку он звао „богатирка“.

Шлем „Јерихонска капа“

Шлем „Јерихонска капа“

Public domain

Сличне шлемове је приказао Виктор Васњецов на слици „Витезови“ („Богатыри“), па једна данашња верзија порекла буђоновке гласи да ју је „измислио“ Васњецов, иако нема никаквих података који то потврђују.

Виктор Васњецов, „Витезови“ („Богатыри“) – Добриња Никитич, Иља Муромец и Аљоша Попович.

Виктор Васњецов, „Витезови“ („Богатыри“) – Добриња Никитич, Иља Муромец и Аљоша Попович.

Третјаковска галерија

Током целог грађанског рата одреди Црвене армије су носили на глави буђоновку, али је сам назив „буђоновка“ настао тек после рата.

Обележавање годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Пролетерска дивизија на Црвеном тргу у Москви.

Обележавање годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Пролетерска дивизија на Црвеном тргу у Москви.

Георгиј Зељма/Sputnik

Наиме, капу је добило неколико армија, па је тако стигла и на Јужни фронт којим је руководио Михаил Фрунзе (на фотографији лево), и у Коњичку армију Семјона Буђоног. Најпре се капа звала по имену двојице војсковођа „фрунзевка“ и „буђоновка“.

М. В. Фрунзе у зимској капи („буђоновки“)/Маршал Совјетског Савеза Семјон Михајлович Буђони у парадној униформи из 1943.

М. В. Фрунзе у зимској капи („буђоновки“)/Маршал Совјетског Савеза Семјон Михајлович Буђони у парадној униформи из 1943.

Public domain

У народу се усталио овај други назив, можда зато што је народ много волео Буђоног. На доњој фотографији је Буђони (трећи слева) са буђоновком на глави у групи америчких сенатора на Црвеном тргу.

Семјон Буђони и Михаил Калињин између америчких сенатора  на челу са сенатором Џонсоном, Црвени трг.

Семјон Буђони и Михаил Калињин између америчких сенатора на челу са сенатором Џонсоном, Црвени трг.

Петар Оцуп/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Буђоновка није обична капа. Она је симболизовала револуцију и борбу „црвених“, тј. била је важан политички симбол који је совјетска пропаганда интензивно користила. Буђоновка је пре свега ношена на парадама поводом годишњице револуције, чак и у овако „хипертрофираном“ виду.

„У облику буђоновке“ („По форме буденовки“)

„У облику буђоновке“ („По форме буденовки“)

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Буђоновку су носили јунаци популарних совјетских филмова, на пример црвеноармејац Петруха у култном филму „Бело сунце пустиње“ („Белое солнце пустыни“).


Владимир Мотиљ/„Ленфильм“;„Мосфильм“, 1969.

Или, рецимо, деда Нечипор у филму „Свадба у Малиновки“. Он ставља и скида буђоновку у зависности од тога ко је тренутно на власти у његовом селу.


Андреј Тутишкин/„Ленфильм“, 1967.

Или чувени млади јунаци револуционарне борбе из филма „Неухватљиви осветници“.


Едмонд Кеосајан, „Мофильм“, 1966.

Од 1940. године буђоновка више није део званичне униформе. Уместо ње је уведена топлија капа „ушанка“. Али чувени „сукнени шлем“ је у то време већ био незаменљиви народни атрибут. Та капа је ношена на различитим манифестацијама (које су се тада звале „демонстрације“), а деца су радо користила татину или дедину буђоновку у игри.

Валериј Шчеколдин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Може се рећи да је буђоновка једна веза у сплету који уједињује руско друштво. „Од чега почиње Отаџбина? / Од прозора који се светле у даљини, / Од старе очеве буђоновке / Коју смо негде у орману пронашли“ – то су речи познате совјетске песме из играног филма „Штит и мач“.

Мали Московљанин у буђоновки на демонстрацијама 7. новембра.

Мали Московљанин у буђоновки на демонстрацијама 7. новембра.

Владимир Вјаткин/Sputnik

Препознатљиви сукнени шлем се често може видети на војним реконструкцијама и парадама.

Током војно-историјског празника „Москва је иза нас. 1941“, посвећеног 72. годишњици пораза немачких фашистичких трупа пред зидинама главног града.

Током војно-историјског празника „Москва је иза нас. 1941“, посвећеног 72. годишњици пораза немачких фашистичких трупа пред зидинама главног града.

Артјом Геодакјан/TASS

Данас се буђоновка доживљава као обавезан атрибут „рускости“, заједно са кокошником и ушанком. У том својству је носе и навијачи на утакмицама у којима игра „зборнаја“.

Навијач репрезентације Русије подржава тим у утакмици групне фазе Европског првенства у фудбалу између репрезентација Пољске и Русије.

Навијач репрезентације Русије подржава тим у утакмици групне фазе Европског првенства у фудбалу између репрезентација Пољске и Русије.

Владимир Песња/Sputnik

По мотивима буђоновке дизајнери стварају модерне капе у војом стилу. На фотографији је пример из колекције Маријане Розенфелд („ROSENFELD“) који се појавио 2008. године.

Модна ревија дизајнерке Маријане Розенфељд (колекција „ROSENFELD“) на „Недељи моде у Москви“, Гостини двор.

Модна ревија дизајнерке Маријане Розенфељд (колекција „ROSENFELD“) на „Недељи моде у Москви“, Гостини двор.

Максим Шеметов/TASS

И наравно, буђоновка је добра и као сувенир у типично руском стилу.

Продавац сувенира са националним симболима.

Продавац сувенира са националним симболима.

Борис Кавашкин/TASS

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article

(Visited 8 times, 1 visits today)