Vidovdanski protest studenata i građana otvorio je novo poglavlje u postupanju policije.
Dok su masovna hapšenja i nasilje prilikom privođenja nekada bili izuzetak, danas postaju pravilo.
Zaletenje marice na okupljene na Voždovcu, svakodnevno prebijanje studenata, građana, novinara… samo su neki od primera nehumanog policijskog intervenisanja.
Još jedna novina su i maskirana lica policajaca… To je u javnosti dovelo do brojnih spekulacija o tome da li je uopšte reč o službenim licima.
O granicama do kojih je dopuštena neposlušnost građana, (ne)zakonitom postupanju policije na blokadama, i „fantomkama“ kao novim delovima unifrome, advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić govorio je za Nedeljnik.
Kada je reč o građanskoj neposlušnosti, šta sve jeste dozvoljeno?
Na primer, ometanje saobraćaja, naravno, jeste neprijatna stvar, jer podrazumeva ograničavanje prava drugih i u suprotnosti je sa odredbama zakona o saobraćaju. Ali ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem. A pravo na slobodu mirnog okupljanja zajamčeno članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima štiti i ona mirna okupljanja koja nisu u skladu sa zakonom. Ona ne uživaju istu zaštitu kao zakonita okupljanja, poput političkog govora, mitinga i slično. I zato su, ako učesnici preterano dugo i teško ometaju prava drugih, vlasti ovlašćene da preduzmu određene mere u svrhu uspostavljanja redovnog stanja. Ali samo neophodne mere, jer i tada se, što je potvrđeno sa više odluka Evropskog suda za ljudska prava, od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije.
Šta može da bude okarakterisano kao nasilničko ponašanje da bi neko bio priveden na blokadama i da li se to u ovim situacijama zloupotrebljava?
Nasilničko ponašanje u našem pravnom poretku postoji i kao krivično delo i kao prekršaj. Ali ni krivično delo ni prekršaj sami po sebi ne podrazumevaju obavezno privođenje i ono treba da bude opravdano posebnim razlozima. U tom kontekstu mislim da policija jeste zloupotrebljavala ovlašćenja.
Koje postupanje policije je dozvoljeno ako građani pređu granicu građanske neposlušnosti?
Koje mere može preduzeti zavisi od konkretne situacije. Ali Zakonom o policiji utvrđeno je da je u bilo kojoj situaciji pri obavljanju policijskih poslova dozvoljeno primenjivati samo mere i sredstva prinude koja su utvrđena zakonom, i kojima se rezultat postiže bez ili sa što manje štetnih posledica po lice prema kome se mere preduzimaju.
Kako komentarišete postupanje policije tokom protesta u subotu? Da li je sve bilo po zakonu?
Nažalost za brojne postupke policije tokom protesta je vrlo teško ili čak nemoguće reći da su u skladu sa Zakonom o policiji.
Student FTN-a je prilikom hapšenja na protestu zadobio prelom gornje vilice, jagodične i nosne kosti, gotovo zatvoreno desno oko. Prema saopštenju studenata ovog fakulteta, Viši sud u Beogradu mu, uprkos navedenim povredama, raspisuje poternicu. Da li je to zakonito? Kakva je inače praksa u tim situacijama?
Navedene povrede upućuju na zaključak da je student bio žrtva primene prekomerne sile ili čak torture. I jedno, i drugo je, naravno, nezakonito i za to bi neko morao da snosi odgovornost. Mesto i način lečenja povređenog studenta biće uslovljeni prirodom i težinom povreda, a za raspisivanje poternice, ako je zaista raspisana, budući da se radi o za licu koje je očigledno dostupno sudu, mislim da je besmisleno.
Da li je dozvoljeno da se marice zaleću na građane kao što su to činile u Vojvode Stepe za vreme blokade, tokom noći nedelja na ponedeljak?
Za taj sam postupak već rekao da je mahnitanje, a ne akcija policije. Sva je sreća da se neko od ljudi nije okliznuo ili sapleo, bio bi pregažen. To je bilo neodgovorno, drsko i svesno rizikovanje života i zdravlja ljudi, bez ikakvog osnova i opravdanja.
Koja prava na terenu ima novinar kada izveštava sa blokada? U više navrata smo videli da se novinari hapse jer su radili svoj posao.
Policija bi trebalo da novinarima pruža zaštitu dok obavljaju svoj posao. Nažalost, direktno suprotno tome, proteste su obeležili i brojni napadi policije na novinare. A posebno brine što je zajedničko za sve napade policije na novinare, da su novinari bili obeleženi „press“ prslucima i uredno su se legitimisali policajcima, ali ih to nije zaštitilo od batina, čak i hapšenja.
Student Filozofskog i fotoreporter je uvučen u maricu u kojoj su ga policajci šamarali. Razlog tome je što ih je snimio kako žene nazivaju pogrdnim imenima. Tom prilikom su mu uništavali i kameru. Kako vidite to postupanje?
Na jedini mogući način – kao nedopustivo i sramno. To je ponižavanje, zlostavljanje zapravo tortura. Pogotovo imajući u vidu da je bio na novinarskom zadatku za studentski portal, imao novinarsku legitimaciju i na odelu istaknute oznake tog statusa.
Kako komentarišete sinoćnu intervenciju policije kod Pravnog fakulteta? Četvoro studenata je završilo na VMA i jedan od njih ima slonljenu ključnu kost.
Mislim da je ta akcija tipičan primer prekoračenja odnosno zloupotrebe ovlašćenja. Sve javnosti poznate okolnosti ukazuju da je primena sile, koja je dovela do teškog povređivanja, bila nepotrebna i neopravdana.
Ima li pravo policija da upada na fakultet na način na koji je pokušala da upadne na Pravni sinoć?
Na sreću nije upala na fakultet, zadržala se pred vratima. Ali brutalno batinanje i teško povređivanje studenata, pred tim vratima, na stepenicama fakulteta, u potpunoj je suprotnosti sa odredbama zakona o policiji koje predviđaju da „primena policijskih ovlašćenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima“. Zato, ako možda strogo formalno nije došlo do povrede nepovredivosti akademskog prostora, taj događaj objektivno jeste preteća poruka autonomiji univerziteta.
Od ponedeljka nije retkost da policija na blokadama interveniše u maskama. Shodno tome, pitali ste kada je “fantomka” postala deo uniforme srpske policije. Međutim, MUP je juče objavio saopštenje da to jeste dozvoljeno po nalogu nadređenog policijskog službenika. Po Vašem mišljenju, zbog čega je došlo do te promene?
To što je nešto dozvoljeno, ne znači da treba da bude i pravilo. Mislim da su u trenutnim konkretnim okolnostima prepoznatljive samo dve svrhe robusne upotrebe „fantomki“. A obe su nelegitimne. Jedna je da se izazove strah, da se zaplaše građani, druga da se prikrije identitet policajaca, da u slučaju prekoračenja odnosno zloupotrebe ovlašćenja ne bi mogu biti identifikovani pa tako ni snositi odgovornost. Uostalom, čak i strukovno udruženje policije obratilo se ministru unutrašnjih poslova ukazujući da je praksa upotrebe „fantomki“ izazvala izražene negativne reakcije javnosti i da dodatno narušava poverenje građana u policiju.
Post Views: 44
