Britanski list: Hoće li Vučić tražiti podršku Trampa ako bude sateran u ćošak?

Ruševine bivše zgrade Ministarstva odbrane Jugoslavije u centru Beograda teško je zaobići. Prepolovljena, struktura stoji u stanju propadanja koje nije bezbedno za javnost, unutrašnji podovi su urušeni i čelični nosači su otkriveni.

Razrušena dvema NATO bombama 1999. godine, zgrada je neometano stajala četvrt veka, u pokušaju da se sačuva sećanje na bolno vreme u istoriji Srbije. Tamo – preko puta Ministarstva spoljnih poslova – ruševine su možda mogle večno da stoje. Sve dok se nije umešao jedan neočekivani akter, piše britanski list Bajlajn tajms (Byline Times).

U maju prošle godine, investiciona firma koja pripada zetu predsednika Donalda Trampa Džaredu Kušneru obezbedila je prava za pretvaranje lokacije u luksuzni projekat Trampovog tornja, zajedno sa hotelom, stanovima i kancelarijskim prostorom.

Ovaj potez je za neke mogao biti iznenađenje. Ali stručnjaci znaju da srpski predsednik Aleksandar Vučić godinama neguje odnose sa Sjedinjenim Državama i porodicom Tramp. Trampov hotelski projekat predvođen Kušnerom bio je samo najnoviji obostrano koristan dogovor koji je iz njega proizašao.

Sada, usred društvenih poremećaja i masovnih protesta koji besne širom zemlje više od četiri meseca, hotelski projekat je ponovo izazvao gnev i pokrenuo pitanja da li interesi porodice Tramp znače da će Vašington biti pouzdan saveznik Vučiću u nadolazećem političkom obračunu.

Srpska kriza

Svakog petka u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, ljudi tačno u 11.52 prestaju da rade šta god su u tom trenutku radili. Oni stoje u tišini 16 minuta – po jedan za svaku žrtvu katastrofe koja se dogodila malo pre podneva 1. novembra 2024. koja je izazvala masovni bes prema Vladi.

Taj dan je urezan u sećanje Nemanje Ćurčića. Dvadesetdevetogodišnji student engleskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Novom Sadu je bio na poslu kada ga je brat nazvao i pitao da li je tog dana otputovao ili se nalazi negde u blizini železničke stanice.

„Rekao sam: „Ne, naravno da nisam otputovao, na poslu sam“, prisećao se Ćurčić. „A on je rekao: „Dobro, to je dobro. Desilo se nešto loše“.“

Ćurčić je primio vest. Srušila se spoljna nadstrešnica na nedavno renoviranoj lokalnoj železničkoj stanici. U narednim danima, spasioci su iz ruševina izvukli 15 tela. (Još jedna osoba podlegla je povredama ubrzo nakon incidenta, a druga je preminula u beogradskoj vojnoj bolnici 21. marta, čime je ukupan broj žrtava porastao na 16.)

Šok je prerastao u ljutnju, a ni u čemu nije pomogla činjenica da je Vlada prvobitno negirala da je nadstrešnica bila deo njenog projekta rekonstrukcije. Meštani su za katastrofu okrivili rasprostranjenu korupciju i loše upravljanje. Ćurčić se ubrzo našao na ulici, protestujući zajedno sa drugim studentima u pokretu koji se od tada proširio na više od 200 gradova širom zemlje.

Politička kriza predstavlja jedan od najjačih izazova do sada za 12-godišnju vladavinu Vučićeve Srpske napredne stranke i ne pokazuje znake jenjavanja. Više od 100.000 demonstranata okupilo se 15. marta u Beogradu na jednoj od najvećih masovnih demonstracija u istoriji Srbije.

Nekoliko dana kasnije, Vlada na čelu sa Vučićevim saveznikom Milošem Vučevićem podnela je ostavku, što je otvorilo mogućnost novih izbora u narednim mesecima.

Demonstranti, koji su se svesno uzdržavali od davanja podrške opozicionim političkim partijama, traže ispunjenje zahteva koji su uglavnom usredsređeni na suzbijanje sistemske korupcije.

Obnova novosadske železničke stanice bila je za Vučića posebno važna inicijativa. Predvođena kineskim konzorcijumom, izgradnja stanice završena je prošlog leta, ključne karike na modernizovanoj železničkoj liniji između Beograda i Budimpešte.

„Ovo je ogroman građevinski projekat koji simbolizuje ekonomsku stabilizaciju i relativni napredak Srbije u poslednjih deset godina“, objasnio je Dejan Bursać, politički konsultant i istraživač Univerziteta u Beogradu. „Vučić je to zaista počeo da koristi u političkom smislu da bi stekao popularnost.“

Bursać je tvrdio da Vučić vodi Srbiju onim što on naziva „kultom izgradnje“: političkom podrškom koja proizilazi iz privlačenja međunarodnih investicija za izgradnju moderne infrastrukture. Železnička linija je trebalo da bude kruna te strategije. Umesto toga, potkopala je celu zamisao.

Železnička stanica ostaje napuštena, spomen obeležje napolju prepuno cveća. Zvaničnici nisu dali rok za njegovu popravku, zbog, kako je Bursać rekao, osetljivosti pitanja.

Uđite u porodicu Tramp

Kušnerov dolazak u srpski biznis prošle godine bio je nagovešten poboljšanjem odnosa između dve zemlje pod Trampom, posebno tokom druge polovine njegovog prvog mandata.

Višemesečni manevrisanje iza kulisa 2020. kulminiralo je istorijskim samitom koji je organizovao Ričard Grenel, Trampov izaslanik za Srbiju i Kosovo. Na sastanku sa Trampom u Beloj kući, Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali su sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, što je Trampova velika diplomatska pobeda.

„Tramp ima tu opsesiju da rešava svetske probleme jer je čuveni“deal maker““, rekao je Dušan Milenković, politički konsultant i komentator. „Vučić je to pokušao da iskoristi nudeći mu neku vrstu pobede za problem Srbije i Kosova koji je tu decenijama.“

Kasnije je otkriveno da je Grenel odigrao ključnu ulogu u podsticanju Kušnera da nastavi sa projektom u Beogradu. Ime Tramp uživa pozitivnu reputaciju u Srbiji – prošle godine je anketa pokazala da 59 odsto Srba odobrava Trampa, što je najviše među zemljama u uzorku – ali je ovaj potez naišao na gnev.

Zgradu bivše komande vojske Srbi smatraju svetim spomenikom. Nedavni protest protiv planiranog projekta bio je svedočanstvo njihove frustracije.

Ipak, Vučić ostaje čvrst saveznik. Tokom nedavnog nastupa u podkastu Donalda Trampa Mlađeg „Triggered“, on je diskreditovao demonstrante ponavljajući Trampovu kritiku inostrane potrošnje.

„Možete li da zamislite da su sve ove NVO koje su učestvovale u organizovanju ovih događaja u Srbiji bile plaćene spolja? Od Sjedinjenih Država, od USAID-a, Nacionalne zadužbine za demokratiju, od nekih drugih organizacija.“

Postavlja se pitanje da li će Vučić, ako bude sateran u ćošak protestima, tražiti podršku od Trampa i da li će američka administracija ponovo pokušati da odigra svoju ulogu stabilizatora.

Prema Milenkovićevim rečima, administracija je već pokazala svoj stav pristupom „ne mešam se“ .

„Svi ovi meseci pobune, represije i svega što smo videli zaista bi naterali bilo koju drugu američku administraciju da reaguje, barem, da kažemo, na nivou principa“, rekao je on. „Možda ne direktno da napada Vučića, ali da (u saopštenjima) navede da nam je potrebna demokratija i vladavina prava.“

Stručnjaci koji su govorili za Bajlajn tajms složili su se da su ovi protesti bez presedana po svom obimu i da će Vučiću biti teško da se održi na vlasti kroz krizu. Ali s obzirom na to da SAD pokušavaju da smanje svoj međunarodni otisak, dodaju, malo je verovatno da će odlučiti da zauzmu čvrst stav u dalekom unutrašnjem političkom sporu – čak i ako su odnosi dve zemlje jaki.

„Mislim da je to trenutno na periferiji američkih interesa“, kaže o protestima profesorka na Novosadskom univerzitetu Jelena Kleut.

Ali, rekla je za Trampa i Vučića: „Prilično sam sigurna da će, kada se njih dvojica ponovo sretnu, imati prilično isti narativ za razmenu.“

Već postoje znaci da Vučić traži direktnu liniju do predsednika. U nedavnom intervjuu za lokalne medije, on je rekao da očekuje da će se sastati sa Trampom u narednim mesecima.

„Očekujem da ću imati taj sastanak; videćemo da li će se on ostvariti“, rekao je on. „Tramp je veoma zauzet, a datum još nije određen“.