DIVIM se veri i hrabrosti srpskog naroda i sveštenstva na Kosovu i Metohiji, ali me brinu srpska nesloga i spremnost ljudi da radi sopstvenog interesa zaborave na KiM.

БРИНУ МЕ ОНИ КОЈИ ХЛАДНО  И ИЗ ИНТЕРЕСА ЗАБОРАВЕ КиМ: Патријарх Порфирије о новим искушењима у јужној српској покрајини и српској неслози

Foto P. Milošević

Brine me i to što pojedini predstavnici zapadnih država, pogotovu evropskih država, prenebregavaju apsolutno mirotvoračku ulogu crkve, pre svega na KiM.

To je juče poručio patrijarh SPC Porfirije, a povodom poslednjih tenzija koje su u našoj južnoj pokrajini izazvale vlasti u Prištini.

– Brine me srpska nesloga, spremnost ljudi da, sami za sebe ili kao članovi različitih organizacija, radi sopstvenog interesa jednostavno i hladno zaborave na KiM, na naše svetinje, i isto tako zaborave na ljude, na pravoslavne Srbe koji žive pod pritiskom i u getu, ostave ih na milost i nemilost drugih.

Prvojerarh je kazao i da ga brine i „to što određeni krugovi i samozvani odgovorni pojedinci, pokušavajući da to pravdaju patriotskom brigom i samo njima svojstvenim društvenim aktivizmom, radi očuvanja KiM napadaju crkvu koja je, ne samo istorijski nego i aktuelni i nepokolebivi branič KiM“.

– Njihove kritike bi bile dobrodošle kada bi ih motivisala istinska briga za Kosovo i Metohiju i odgovorna ljubav prema svojoj crkvi. Brine me i to što pojedini predstavnici zapadnih država, pogotovu evropskih država, prenebregavaju apsolutno mirotvoračku ulogu crkve, pre svega na KiM, ali i na čitavom području bivše Jugoslavije i bez ikakvog osnova optužuju crkvu „da destabilizuje situaciju i stvara napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice“ kako se, potpuno suprotno istini, pominje u jednoj od rezolucija Evropskog parlamenta.

Prvi po časti u SPC naveo je da ga „sve to ozbiljno brine“, ali i istakao da ga „kuraže srpski narod, sveštenstvo i monaštvo, njihova vera i njihova hrabrost“.

– To su svi oni kojima je istinski stalo do Kosova i Metohije, kojima je zaista stalo do otadžbine Srbije, do pravoslavnog srpskog naroda, i koji se za to bore verom i molitvom, trpljenjem i hrabrošću, jedinim svakog poštovanja vrednim „na strašnom mestu postojanjem“.

Njegova svetost dodao je da su zakoni na tom delu Srbije zakoni, kada je reč o pravima

Srba – mrtvo slovo na papiru.

– To nas sve duboko obespokojava, a treba da obespokojava i svakog dobronamernog čoveka.

Jer kada se na jednom prostoru, od strane većine relevantnih faktora koji upravljaju njime, samo prividno i nominalno poštuju pravne norme i sprovodi objektivna politika, a u stvari se forsira interes jedne etničke zajednice u odnosu na drugu, to čini opasan presedan i uvod je u razaranje osnovnih principa civilizovanog društva koje će se potom preliti i na druge krajeve sveta.

Foto D. Milovanović

Dečani se ne brane podkastima

UKOLIKO se nikada ne molimo za Kosovo, nikada ne postimo za Kosovo, nikada ne hodočastimo na Kosovo, nikada ne pomažemo narodne kuhinje na Kosovu, onda naš identitet, svetosavski etos, prestaje da postoji. Sve velike priče o Dečanima ostaju prazne ako se onaj koji o Dečanima priča ne moli Svetom kralju Stefanu Dečanskom za Dečane i za Kosovo. Jer se Dečani neće sačuvati podkastima „Jutjuba“ nego molitvama i moljenjima i svakim drugim delanjem prožetim istinom i pravdom. Kako da svetu pokažemo kome pripadaju naše svetinje ukoliko one prethodno, u našim srcima i dubinama duše, ne pripadaju nama samima? – poručio je patrijarh.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Originalni tekst