Studija objavljena u JAMA Network Open otkrila je da bake i deke u Kini koji su se brinuli o unucima imaju niži rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji nisu preuzeli ulogu negovatelja, piše magazin Njuzvik.
Ovi nalazi doprinose sve većem broju istraživanja koji sugerišu da praktično i socijalno angažovanje u starijem dobu može doneti značajne zdravstvene koristi — uključujući i kognitivnu otpornost.
Jedan aspekt koji su istraživači istakli tokom studije jeste da su bake i deke koji su bili negovatelji verovatnije imali mobilni telefon, što je takođe pomoglo u smanjenju rizika i održavanju veće povezanosti.
Zašto je ovo važno
Demencija i dalje ostaje vodeći uzrok onesposobljavanja i zavisnosti među starijim osobama, pogađajući procenjenih 55 miliona ljudi širom sveta, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuje da oko 6 miliona Amerikanaca živi sa Alchajmerovom bolešću, najčešćim oblikom demencije, zaključno sa 2023. godinom.
Rezultati naglašavaju potencijalne ne-farmakološke pristupe unapređenju mentalnog zdravlja među staračkim populacijama širom sveta.
Šta treba znati
Istraživači su otkrili da bake i deke koji su se povremeno, ali ne i u punoj meri, brinuli o unucima imali statistički značajno niži rizik od razvoja demencije tokom perioda istraživanja, u poređenju sa vršnjacima koji nisu imali tu ulogu.
Studija je analizirala iskustva više od 10.000 starijih osoba u Kini i pratila kognitivne ishode u odnosu na njihove aktivnosti negovanja.
U Kini, gde je studija sprovedena, oko 17 miliona ljudi živelo je sa demencijom 2019. godine, prema izveštaju JAMA Neurology objavljenom u februaru 2020.
„Demencija je hitno javnozdravstveno pitanje, sa značajnim teretom u Kini, koja čini skoro 25 % svetskih slučajeva“, navodi se u studiji.
Nalazi iz studije JAMA jačaju prethodna istraživanja koja sugerišu da ostanak društveno aktivan i angažovan može pomoći u očuvanju moždanog zdravlja kod starijih i pružaju novi fokus za međugeneracijske pristupe zdravom starenju.
„Zaštitna povezanost neintenzivne brige o unucima sa šansama za demenciju podržava hipotezu „koristi-li-ili-izgubi“, koja pretpostavlja da angažovanje u mentalno i socijalno stimulativnim aktivnostima — poput interakcije sa unucima — može očuvati kognitivne rezerve i odložiti kognitivni pad“, objasnio je zaključak studije.
Studija ipak upozorava da intenzivniji poslovi nege negativno utiču na negovatelja, navodeći: „Međutim, ovi benefiti izgleda imaju prag, jer intenzivna briga, često praćena pojačanim stresom i opterećenjem negovatelja, nije bila povezana sa smanjenjem šansi za demenciju.“
Kako populacije stare, javnozdravstveni zvaničnici i porodice širom SAD i Kine suočavaju se sa hitnim pitanjima o tome kako odložiti ili sprečiti kognitivni pad.
Intervencije koje ne zavise od lekova, poput društvenog ili porodičnog uključivanja, mogle bi ponuditi značajne koristi i na individualnom i društvenom nivou.
Šta ljudi kažu?
Studija je delimično zaključila:
„Ova kohortna studija utvrdila je da je neintenzivna briga o unucima povezana sa nižim šansama za demenciju, i da je ova zaštitna povezanost delimično posredovana pristupom tehnologiji i smanjenom usamljenošću.“
„Proširili smo prethodne nalaze istražujući posredničku ulogu pristupa digitalnoj tehnologiji i niske usamljenosti u vezi između nege unuka i šansi za demenciju koristeći IORW. Jedan potencijalni put od brige o unucima do šansi za demenciju kod starijih osoba je kroz pristup tehnologiji“, navodi se u studiji;
„Otkrili smo da su učesnici koji su pružali neintenzivnu negu imali veću verovatnoću pristupa mobilnom telefonu, što se slaže sa prethodnim nalazima. Ovo može biti zbog toga što neintenzivna briga dopušta bakama i dekama više vremena i fleksibilnosti da se uključe u digitalnu komunikaciju sa unucima i drugim članovima porodice. Vlasništvo mobilnog telefona, kao što su pokazale prethodne studije, olakšava socijalnu interakciju i kognitivnu stimulaciju, doprinoseći smanjenju šansi za demenciju.“
Šta sledi
Dokazi koji podržavaju društveno i kognitivno angažovanje kao ne-farmakološka sredstva za odlaganje demencije sve su jači.
Javnozdravstveni eksperti i donositelji politika mogli bi se osloniti na studije poput ove JAMA analize kako bi usmerili preporuke za uključivanje starijih u porodicu i zajednicu.
Očekuje se dodatno istraživanje kako bi se dodatno rafinirale najbolje prakse, razlikovali efekti povremenog i primarnog zbrinjavanja i identifikovali komplementarni načini za odlaganje kognitivnog pada.
Post Views: 33
