Nervni slom na prometnoj ulici Tokija postavio je nekadašnjeg dilerа i uterivača dugova, Jošitoma Morohašija, na put iskupljenja i života kao advokata, piše list Gardijan.
Jošitomo Morohaši danas izgleda kao pravi advokat: kravata, odelo, dizajnerske naočare i značka suncokreta na reveru, koja ga identifikuje kao člana Japanske advokatske komore.
Ali onda, uz malo nagovora, skida košulju i okreće se, otkrivajući tetovažu starog ratnika s katanom stegnutom među zubima – koji mu prekriva cela leđa.
Morohašijeva spremnost da pokaže ovu tetovažu na telu relativno je nova: nekada je činio sve da je sakrije, zajedno sa mračnom prošlošću koju je predstavljala.
„Bio sam odličan učenik, uvek prvi u razredu, ali nisam mogao da se smirim…
Njegova životna priča ekstreman je primer „vuka koji postaje čuvar“. Više od dve decenije Morohaši je živeo kao član jakuza organizacije, pre nego što je rešio da se suoči sa svojom zavisnošću od droge – događaj koji je započeo nervnim slomom na prometnom tokijskom raskršću, koji ga je usmerio ka profesionalnom i ličnom iskupljenju.
„Stvar je u tome da sam imao veoma srećno i normalno detinjstvo“, ispričao je Morohaši u razgovoru sa reporterma Gardijana u svojoj kancelariji u Tokiju.
„Bio sam odličan učenik, uvek prvi u razredu, ali nisam mogao da se smirim…Bio sam problematičan i izluđivao sam nastavnike“, nastavio je.
Morohaši je imao samo 14 godina kada mu je otac, koji je pravio nudle, preminuo, ostavljajući njegovu majku da sama odgaja sina u Ivakiju, velikom gradu u prefekturi Fukušima.
„Mnogo sam patio nakon očeve smrti, a nisam imao ni braće ni sestara“, priča Morohaši.
Njegov pad u delinkvenciju potpuno je ugušio njegov očigledni akademski talenat. Nakon što nije položio prijemni za fakultet, majka ga šalje u Tokio da pohađa pripremnu školu u nadi da će steći diplomu i započeti karijeru.
Dve godine kasnije primljen je na univerzitet Seikei, ali je tada već ušao u svet droga – zajedno sa društvom koje je volelo da konzumira aburi, dim zagrejanog metamfetamina.
POČETCI U KLANU JAKUZA
Vreme koje je trebalo da posveti učenju, provodio je igrajući madžong i družeći se s mladićima povezanim s japanskim podzemljem organizovanog kriminala.
„Bio sam uvučen u takav način života… uglavnom droge i antisocijalnog ponašanja“, kaže. Njegovo znanje o narkoticima, kao i impozantna pojava, učinili su ga prirodnim kandidatom za „Inagava-kai“ , treću po veličini jakuza grupu u Japanu, koja ga je zaposlila kao dilera i uterivača dugova.
„Nikada nisam pucao niti ubo nekog nožem, ali sam znao da izudaram ljude bejzbol palicom ako ne bi vratili dug… ali nikad nisam ciljao glavu“, kaže Morohaši.
„Jakuza je postala moja porodica. Izgubio sam oca i konačno sam imao osećaj da negde pripadam. Prihvatili su me. Znao sam da rade užasne stvari, ali sam se pretvarao da to nema veze sa mnom“, dodao je on.
SUDBONOSNA RASKRSNICA
Njegova zavisnost od droge se u međuvremenu pogoršala, kulminirajući nervnim slomom na čuvenom raskršću u Šibuji, kada je go do pojasa trčao po saobraćajnici – poniženje koje će mu promeniti život.
Hospitalizovan je u psihijatrijskoj bolnici na šest meseci i izbačen iz bande. „Osramotio sam ih“, objašnjava. Njegova majka, s kojom nije pričao sedam godina, došla je odmah, „iako sam znao koliko pati zbog moje zavisnosti i članstva u jakuzi“, dodaje Morohaši.
Po izlasku iz bolnice, uhapšen je zbog posedovanje narkotika i osuđen na 18 meseci zatvora – uslovno na tri godine.
Pored majke, još dve osobe ostavile su snažan trag na Morohašija: sudija na njegovom suđenju koji je rekao da veruje u njegovu želju da postane advokat, i Micujo Ohira, žena s jednako haotičnom prošlošću, koja je 2000. godine objavila autobiografiju Dakara, anata mo ikinuite (Zato i ti možeš preživeti), u kojoj piše o svom putu od žene jakuze do ugledne advokatice.
„Majka mi je dala primerak te knjige i odmah sam razumeo kako se ona osećala“, kaže Morohaši, a knjiga danas ima posebno mesto u njegovoj kancelariji. „Znao sam da sam uništio život i poželeo da budem kao ona.“
PUT OPORAVKA
U narednih sedam godina, Morohaši ponovo otkriva svoju ljubav prema učenju – postaje licencirani agent za nekretnine, zatim polaže ispite za pravnog pisara. Potom upisuje pravni fakultet u Osaki i 2013. polaže pravosudni ispit, koji ima prolaznost od svega 45%.
„Moj identitet bivšeg jakuze je slabio“, kaže danas, sa 48 godina. „Ponekad bih u tušu ugledao svoju tetovažu i jedva verovao ko sam nekad bio.“
Na Ohirin savet, nije govorio o prošlosti kolegama ni na fakultetu ni u advokatskim kancelarijama u Osaki i Tokiju, gde je sticao iskustvo, uglavnom radeći na krivičnim slučajevima.
Morohaši je svoju prošlost prvi put otkrio u intervjuu na YouTube-u 2022. godine, verujući da će mu to pomoći da pomogne drugim ljudima čiji su životi uništeni članstvom u jakuzi.
Danas, dve godine nakon što je otvorio sopstvenu kancelariju i objavio autobiografiju Motoyakuza bengōshi (Bivši jakuza – advokat), među njegovim klijentima su i bivši članovi bandi – svi ujedinjeni željom da pobegnu iz kandži jakuze i vrate se normalnom životu u japanskom društvu.
„Shvataju koliko je važno da preuzmu odgovornost, odsluže kaznu, izvine se i potom izgrade novi život. I ja to znam – zbog svog vremena u jakuzama.“
JAKUZE POLAKO IDU U ZABORAV
Potražnja za njegovim uslugama verovatno će rasti. Japansko društvo brzo stari, a nove strože mere protiv jakuza dovele su do rekordno niskog broja članova. Čak i oni koji izađu iz jakuza ne mogu otvoriti bankovni račun pet godina, što im gotovo onemogućava da iznajme stan ili pronađu posao.
Oslabljeni klanovi sada gube tlo pred tokuryū – ad hoc grupama čiji članovi često ne poznaju jedni druge, a koje su povezivane s pljačkama, prevarama, napadima i ubistvima.
„Kažem muškarcima koje zastupam da ne napuštaju jakuze zbog društva – već zbog sebe i svojih porodica. Kad to shvate, onda to može da uspe“, kaže.
„To je najvažniji deo mog posla kao advokata – da ubedim ljude da mogu ispraviti stvari, bez obzira na to šta su uradili. Dati ljudima nadu – to je ono što me gura napred.“
Danas je Morohaši oženjen i ima malu ćerku, a pomirio se i sa majkom. „To mi je najveći ponos… Konačno sam usrećio svoju majku.“
Post Views: 35
