Nova zgrada Prirodnjačkog muzeja na beogradskom Ušću ne bi poremetila prirodni balans tog dela grada jer je ona zamišljena kao „nevidljiva“, odnosno kao ukopana u teren, ocenio je akademik i profesor Branislav Mitrović.
„Time je omogućeno očuvanje neprekinute vizure ‘zelenog tepiha’ od Brankovog mosta do Hotela Jugoslavija“, rekao je za nedeljnik Vreme Mitrović, čiji je arhitektonski studio „Mitarh“ pobedio na međunarodnom konkursu za uređenje područja „Parka prijateljstva“ – Ušće, kao i za idejno rešenje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja.
On je ukazao da ukopavanje omogućava da vizure ostanu otvorene, da priroda zadrži dominaciju, a da se arhitektura integriše nenametljivo.
„Nismo težili monumentalnosti, već arhitekturi koja ne emituje odsjaj i refleksiju novih fasada, ne remeti postojeći prirodni balans. Prirodnjački muzej je zamišljen kao objekat koji se ne nameće prostoru, već ga dopunjuje i psihološki stvara utisak zelenog pejzaža“, rekao je Mitrović.
ARHITEKTA: NOVI SADRŽAJI UKLOPLJENI U POSTOJEĆU PRIRODU MESTA
On je dodao da se taj koncept zasniva na ideji da se ne unosi nova, vidljiva arhitektonska forma koja bi konkurisala postojećim kultnim građevinama srpske i jugoslovenske arhitekture, odnosno Muzeju savremene umetnosti i zdanju Saveznog izvršnog veća.
„Novi sadržaji pažljivo su uklopljeni da ne dominiraju, već da se povuku pred prirodom i istorijom mesta“, dodao je Mitrović.
Na pitanje da li bi on, da je raspisivao konkurs, smestio Prirodnjački muzej na Ušće, Mitrović je rekao da su u izvornoj koncepciji Generalnog urbanističkog plana Novog Beograda na tom prostoru već bili predviđeni objekti kulture.
„Muzej savremene umetnosti je izveden, a još postoje temelji neizvedenog Muzeja revolucije arhitekte Rihtera. Neposredno je lociran i projekat Filharmonije čije je projektovanje u toku. Ne može se ignorisati činjenica da je ovaj prostor decenijama promišljan kao kulturni epicentar“, naveo je Mitrović.
MITROVIĆ: TRUDIMO SE DA ODRŽIMO PRIRODU, NEMA SEČE 300 STABALA
On je odbacio tvrdnje da je izabrani teren klizište i da se sprema seča 300 stabala da bi se izgradio taj objekat.
„Kada je reč o vegetaciji, naš pristup bio je da intervenišemo minimalno – objekti su ukopavani radi očuvanja pejzaža. Moram da napomenem da se ne radi o seči 300 stabala, to je višestruko uveličana brojka, za koju ne znam u kakve svrhe može da služi“, rekao je Mitrović.
On je objasnio da projekat nije deo zvaničnog Ekspo programa, ali jeste planiran kao jedan od objekata koji će, uz otvaranje Ekspa, upotpuniti kulturnu ponudu Beograda.
„Nažalost, sve je ispolitizovano do mere u kojoj javnost često reaguje apriorno i bez uvida u stvarni sadržaj projekta. Ekspo može biti prilika, ali nije suština ovog projekta. Otpor javnosti često se ne odnosi direktno na arhitekturu, već na nedostatak transparentnosti u načinu odlučivanja“, naveo je Mitrović.
Post Views: 8
