Borba protiv nasilja nad ženama prioritet, ali novac za podršku žrtvama tek 2024. godine

Dan sećanja na žene žrtve nasilja u Srbiji obeležen je i početkom skupštinske rasprave o Predlogu Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Iako je značajno što je ovaj zakon nakon gotovo pet godina pripreme konačno ušao u skupštinsku proceduru, na kraju se pojavio problem u finansiranju podrške žrtvama nasilja. Autonomni ženski centar tvrdi da je pred poslanicima delimično izmenjena verzija zakona u odnosu na onu koja je prošla javnu raspravu i to u ključnom delu. Predlogom zakona nije predviđeno da se sigurne kuće za žrtve nasilja finansiraju iz državnog budžeta, nego je ta obaveza prebačena na lokalne samouprave i to tek od 1. januara 2024. godine.

Skupština Srbije Foto: Srđan Ilić
Skupština Srbije Foto: Srđan Ilić

Autonomni ženski centar, kao jedna od ženskih nevladinih organizacija, od početka rada na zakonu pokušava da, između ostalog, ojača sistem zaštite žena od nasilja. Radna grupa za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti prihvatila je većinu njihovih predloga u procesu javnih konsultacija.

Ipak, i pored svih predloženih odredbi i učešća u javnoj raspravi, u tekstu koji se danas nalazi pred poslanicima našla se odredba koja, prema rečima Tanje Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, ranije nije postojala. U razgovoru za Insajder, Ignjatović navodi da ju je potpuno porazilo što je tom odredbom predviđeno da se sa finansiranjem specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja počne tek od 1. januara 2024. godine.

„Mi smo davali komentare i da smo ih videli mi bismo obrazlagali to, znači unete su nakon javne rasprave što znači da su direktna posledica uticaja ministarstava, Ministarstvo finansija, Ministarstvo socijalne zaštite, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, i podržano je od svih članova Vlade“, kaže Ignjatović.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti stopirale mere štednje i interesi poslovne zajednice

Kako objašnjava, SOS telefon, sigurne kuće i krizni centri za žrtve silovanja predstavljaju specijalizovane usluge za žene žrtve nasilja, za šta „država uvek mora da izdvoji sredstva“.

„Dakle, da li smo mi u državi koja kaže ’žrtve sačekajte’ a puna su usta naših ministarki poziva žrtvama da prijave institucijama nasilje? Pa šta kad prijaviš da će se desi? Za mene je to skandal i za mene je to nekako potvrda prave prirode politike ove države i uticaja koji nasilnici imaju na ovu državu. Žrtve uvek imaju manje moći i manje uticaja“, zaključuje Ignjatović.

Na Zakonu o rodnoj ravnopravnosti se radilo od 2016, a on se pred poslanicima našao tek pet godina kasnije. Po svemu sudeći, razlog kašnjenja bila je neodlučnost i neslaganje između ministara koji su se ovom temom bavili. Naime, još 2018. godine potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović kritikovala je tadašnjeg ministra za rad Zorana Đorđevića ocenivši njegove primedbe na tekst zakona „paušalnim“. I tada se čekalo da „preseče“ predsednica Vlade Ane Brnabić.

Da su predstavnici vlasti danas odlučniji, svedoči i činjenica da se zakon ipak našao u proceduri.

Čomić: Ne možemo demantovati život, nasilje postoji

Predstavljajući zakon ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da je težak posao politike da menja društvene odnose, ali da se život ne može demantovati i da diskriminacija u Srbiji postoji.

„Ono protiv čega se borimo predlozima zakona o zabrani diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti nalazi se u našoj kulturi, literaturi i narativu ovog naroda, koji razume koliko je važno čuvati druge od sebe. Da li treba uneti reč ‘čojstvo’ u Ustav? Kažu da to nije ustavna materija, ali ja sam za to“, rekla je Čomić.

Ministarka se osvrnula i na to da su ovi propisi godinama osporavani, „teško su prolazili put kroz institucije i kroz predrasude da nema diskriminacije, da je ženama super i da nema razloga za donošenje propisa“.

Ministarka je rekla da iz tih zakona treba svima da bude jasno kako će to poboljšati život i kada, koliko to košta, ko će to da plati.
„Ne možete demantovati život, koliko god trajala borba za objašnjavanje očiglednog, a to je da diskriminacija postoji, da kulturu ljudskih prava treba graditi predano, da su žene neravnopravne i da je uvreženo mišljenje da ’i ne zaslužuju bolje’, a ako se bune, to ’mora da su feministkinje koje ne vide kako je ženama u Srbiji sjajno’“, rekla je Čomić.
Navela je da je otpor promenama podjednako raspoređen na sve sisteme i vlasti već godinama i da se zato počelo sa zakonom o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom „zbog toga što otpor takvom zakonu ipak ima veze sa čovečnošću“.
Podsetila je na reč „čojstvo“ što znači „čuvaj druge od sebe“ te da je tako počela borba protiv diskriminacije.
„Da li treba možda tu reč da uvedemo u Ustav? Ja bih volela, ali kažu da to nije ustavna materija…ali je duboko u nama koji smo učeni ovom jeziku, ovoj kulturi i načinu ophođenja prema ljudima“, rekla je Čomić.
Ministarka je ocenila i da je Srbija deo sveta u kome je nasilje u porodici problem, podsetivši da godišnje i 35 žena bude ubijeno u porodičnom nasilju.

„Ako hoćemo da se borimo protiv nasilja, onda moramo razumeti da je nasilje ono što razara porodice i da je osnovni zadatak društva da se protiv tog nasilja bori, i zato su te odredbe deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, naglasila je Čomić.

U raspravi je poslanik Stranke pravde i pomirenja, Muamer Zukorlić, zatražio povlačenje tih zakona iz procedure, uz ocenu da su „nametnuti sa strane“ i da predstavljaju uvod u Zakon o istopolnim zajednicama koji je za sada povučen.
Ministarka Čomić je odgovorila da dva predložena zakona nisu u vezi sa Zakonom o istopolnim zajednicama, ali da skupštinska većina od 126 poslanika ima moć da odbaci zakon ili ga usvoji, te je odluka na njima.

„Jedina ideologija iza ovih zakona je borba protiv nasilja, mi njima krunimo nasilje“, rekla je ministarka.

U 2020. ubijene 44 žene, od početka ove godine osam žena u porodičnom nasilju

Samo od početka ove godine osam žena je ubijeno u porodičnom nasilju.

Prema podacima MUP-a, u prethodnih 10 godina, partneri i članovi porodice ubili su više od 330 žena. Podaci Mreže žene protiv nasilja, pokazuju da su ubice najčešće bili supruzi i partneri. Najveći broj ubistava počinjen je vatrenim oružjem i nožem, zbog čega je za osam godina više od 400 dece ostalo bez majki.

Najviše žena u porodičnom nasilju ubijeno je prošle godine – njih 44, a prethodno je rekord držala 2013. godina, kada ih je ubijeno 43.

Vlada Srbije proglasila je 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja 2017. godine. Povod za pokretanje inicijative bili su zločini počinjeni 2015. godine. Te godine je između 16. i 18. maja čak sedam žena ubijeno u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu. Te godine je, inače, ubijeno 35 žena.

Prema podacima UNODC-a iz 2017. godine, u svetu godišnje 50.000 žena ubiju partneri ili članovi porodice, što znači da 137 žena bude ubijeno svakog dana.

Čomić Markoviću: Dobra vest za vas je da sam ja član Vlade, a ne predsedavajući Skupštine

Rasprava o predlozima zakona o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije na kratko je bila posvećena slučaju Dragana Markovića Palme. Naime lider Jedinstvene Srbije iskoristio je mogućnost da kao šef poslaničke grupe govori mimo dnevnog reda čak dvadeset minuta o javno iznetim optužbama na svoj račun u vezi podvođenjem žena u Jagodini, ali i ponavljajući optužbama na račun lidera SSP Dragana Đilasa za navodno nasilje u porodici pre nekoliko godina. Tako je otvorio i raspravu sa ministarkom Gordanom Čomić. Od nje je više puta tražio da prokomentariše obe priče. Ministarka Gordana Čomić rekla je da neće komentarisati ništa što nije u njenoj nadležnosti.

„Dobra vest za vas je što sam ja član Vlade, a ne predsedavajući Skupštine. Kad bi svako pročitao za šta je nadležan i radio samo ono za šta je nadležan, Srbija bi bila prijatnije mesto“, rekla je ministarka Čomić i poručila poslaniku da on „slobodno može da traži njenu smenu, jer je to njegovo pravo“.

Posle nekoliko replika u kojima je poslanik insistirao da ministarka kaže da li je bar čula za optužbe na račun Dragana Đilasa, Čomić je izjavila da joj nikada neće dosaditi da ponavlja da je ona član Vlade koji ima svoja ovlašćenja i da poštujući vladavinu prava, neće komentarisati slučajeve koji nisu u njenoj nadležnosti.

Marković joj je zahvalio i rekao „da mu je sve jasno kao sunce“, a poslanici su se vratili raspravi o dnevnom redu.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article