Savo Manojlović za Nedeljnik govori o „svim etiketama“ koje su za njega lepljene: od odrastanja na Kosovu, preko analiza da je desničar, pa sve do pitanja šta se zapravo krije iza fenomena Savo Manojlović.
***
Sećate li se dana kada je počelo bombardovanje?
Bombardovanje sam dočekao na košarkaškom terenu. Danima se već pričalo da li će NATO avioni krenuti i znalo se nekako da je samo pitanje dana. Tih dana većina škola čak nije ni radila, sem moje osnovne škole, ali neki roditelji nisu puštali decu da idu u školu.
Želeo sam tada da idem u školu zbog društva. Tadašnja tenzija i neizvesnost nekako nas je zbližavala. Ali trebalo je i da odgovaram biologiju kod nastavnice Cane, koja je bila veoma stroga.
Brat mi je rekao da pitam mamu da ne idem u školu pa da ceo dan igramo basket, što mi je tada bila ponuda koja se ne odbija. I danas mi je žao, jer je to bio poslednji dan kada sam mogao da vidim neke školske drugove. Sa mnogima sam i danas blizak, ali neke nisam nikada više video.
Ceo dan smo igrali basket i naravno na nekom rezultatu koji je bio na klackalici došli su roditelji i rekli da idemo odmah kući.
Taj trenutak je bio kao kada vam neko nožem preseče detinjstvo. Sve se preko noći menja. I meni je taj dan kada je počelo bombardovanje zapravo dan kada sam izgubio svoj rodni grad.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 645
Post Views: 56
