Bolton: Grenel bi mogao da se vrati pitanjima Zapadnog Balkana

„Mislim da je moguće da će Ričard Grenel ponovo preuzeti ovaj zadatak. Njegov mandat specijalnog izaslanika je veoma širok, veoma, veoma nejasan, ali on je već ranije bio u tome. Mogu reći, iz svog iskustva kao savetnika za nacionalnu bezbednost, razumem koliko je to složeno. Ja sam se bavio regionom tokom raspada Jugoslavije, tokom prve Bušove administracije 1991-1992, tako da je to složeno“, izjavio je Bolton u intervjuu za Gazetu ekspres, prenosi Kosovo online.

On je dodao da je veoma važno ukoliko je nova američka administracija zaista ozbiljna u pronalaženju načina za postizanje trajnih sporazuma između strana u regionu.

„U suprotnom će intervenisati autsajderi koji nemaju interesa za mir i stabilnost u regionu, a ono što je već komplikovano može postati još gore“, naglasio je Bolton.

Od izbora te ličnosti će, smatra, zavisiti i da li će se Tramp u novom mandatu zalagati za konačni sporazum između Beograda i Prištine.

„Mislim da delimično zavisi od toga ko preuzima odgovornost. Ako je Grenel, zbog njegovog prethodnog angažmana, mislim da će mu dati prioritet. Moj stav je uvek bio da, na kraju krajeva, u sporu Srbija-Kosovo, kakva god da je konačna odluka, ona mora biti prihvatljiva za obe strane. Neće biti spoljno nametnutog rešenja. A da postoji, rizik bi bio prevelik da ne bi potrajao“, naveo je on.

Bolton nije isključio opciju razmene teritorija koja je bila aktuelna tokom prvog Trampovog mandata.

„Znam da se mnogim ljudima u regionu uopšte ne sviđa ideja o razmeni teritorija. Kažu da kada jednom počneš da radiš, tome nema kraja. Ovo bi donelo nestabilnost. Moj stav je bio da nigde ne govorimo o promeni granica, osim kada se strane koje dele granicu slože. Ideja da treba da postoji razmena teritorija naginje se u korist jedne strane, ideja da nikada ne može biti razmene teritorija naginje se u korist druge strane. Mislim da je ovo vrsta pregovora za koje može pomoći autsajder, može da daje kompromisne predloge, ali to je zaista nešto što zahteva da najviši nivoi Kosova i Srbije budu u privatnoj prostoriji da vide da li lideri to mogu da reše. I onda to mogu da prođu kroz svoje ustavne procese tako da, ako parlament mora da ga usvoji, postoji većina za to“, istakao je Bolton.

Precizirao je da na osnovu njegovog učešća u tom procesu Beograd i Priština su tada bili blizu postizanja sporazuma, ali Skupština Kosova tada nije bila spreman da krene napred.

„Na osnovu mog ograničenog učešća, lideri su možda bili blizu sporazuma, ali njihovi parlamenti, barem u slučaju Kosova, nisu bili spremni da krenu napred. Ovo nije stabilno rešenje, i iako je frustrirajuće, mislim da je vredno truda da vidimo da li postoji način da se pronađe stabilno rešenje. Jer prihvatanje drugog privremenog rešenja samo otvara mogućnost još većeg sukoba. I, u meri u kojoj postoji politička neizvesnost na Zapadnom Balkanu, to ometa strane ekonomske investicije. To otežava ulazak u EU i Neto. Niko ne potcenjuje težinu ovoga, ali mislim da korist za sve – Srbiju, Kosovo i region u celini – pokazuje da je vredan truda, ma koliko težak bio“, naglašava Bolton..

Tokom prvog Trampovog mandata Bolton se bavio i pitanjem dijaloga Beograda i Prištine. Upitan ko je od predstavnika Beograda i Prištine prvi stavio na sto ideju o korekciji granica i ima li istine da je u tome učestvovao i bivši premijer Velike Britanije, on je kazao da je prvo o tome razgovarao sa Tonijem Blerom.

„Moj prvi razgovor koji je uključivao mogućnost teritorijalne razmene bio je sa Tonijem Blerom. Došao je da me poseti u Beloj kući. Poznavao sam ga još iz vremena kada je bio premijer za vreme administracije Džordža V. Buša i podsticao me je da se uključim da vidim da li mogu da budem od koristi. Mislio sam da je dao razuman predlog i, uz svo dužno poštovanje prema našim prijateljima u Zapadnoj Evropi, mislio sam da nisu mnogo napredovali. Možda bi neko sa druge strane Atlantika mogao da pomogne. Ali taj razgovor sa Tonijem Blerom je zaista pomogao da u mom umu formiram stav da je to u suštini pitanje Kosova i Srbije i da bi drugi mogli da im požele dobro i da pokušaju da olakšaju stvari. Ali ideja da će postojati spoljno nametnuto rešenje, bilo da se radi o razmeni teritorija ili ne, ne bi okončala problem“, otkrio je Bolton.

Na pitanje da li je ideja o razmeni teritorija ili korekciji granica bila deo prvobitnog Vašingtonskog sporazuma koji su pripremili da potpišu predsednik Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksnader Vučić, Bolton kaže da se dogovor desio nakon što je otišao iz Bele kuće.

„Dogovor se desio nakon što sam otišao. I ne znam sigurno. Nisam video tekst. Moj stav je bio da nisam protiv razmene zemljišta. Kao što sam rekao, nisam to smatrao presedanom koji vezuje bilo koga drugog na Balkanu. Ne možete biti primorani na nešto sa čime se ne slažete. Dakle, ako je bilo teritorijalnih sporova između drugih država, na njih ne bi trebalo da utiče nikakav sporazum postignut između strana u drugom teritorijalnom sporu. Reći da su teritorijalne razmene preduslov za postizanje sporazuma može se tumačiti kao najava ili favorizovanje jedne strane u odnosu na drugu. To nisam pokušavao da uradim“, rekao je Bolton.

Objasnio je da je on pokušao da natera i Vučića i Tačija da rade zajedno.

„ Bar sa svoje strane, pokušavao sam da nateram dva lidera, Vučića i Tačija, da rade zajedno, koji su se zapravo potrudili da se dogovore, za to je potrebna hrabrost, to je deo političkog vođstva i mislim da su morali da budu podržavani bez obzira na to da li su uspeli ili neuspeli. Vredelo je truda“, precizirao je on.

Komentarišući odnose Kosova i SAD i kakav će biti odnos Trampa, Bolton je rekao da će se Tramp ponašati kao u svom prvom mandatu.

„Mislim da ako će Trampov drugi mandat biti kao njegov prvi, ako se suoči sa nečim što je Bajdenova administracija uradila, njegova trenutna reakcija će biti da uradi suprotno. Pa ćemo videti da li sledi ovaj obrazac. Ali mislim da zbog promene pristupa koji Tramp ima po mnogim pitanjima, ponekad ispravnom, ponekad pogrešnom, mislim da bi vlada Kosova trebalo da vidi ovo kao novu priliku. Biće to drugačiji Stejt department. Biće to drugačija Bela kuća jer zbog prirode našeg političkog sistema, kada dođe do promene u partiji koja kontroliše Belu kuću, često se politike značajno menjaju, za razliku od mnogih parlamentarnih sistema u kojima se može promeniti vladavina, ali jezgro politika se ne menja toliko. Zato mislim da bi svi lideri u regionu koji su zabrinuti zbog kontinuirane nesigurnosti trebalo da kažu: evo prilike, postoji novi pristup u Vašingtonu, i neke probleme možemo sagledati iz drugačije perspektive, a možda će to pomoći u pronalaženju rešenja. Mislim da treba biti optimista u pogledu mogućnosti“, kazao je Bolton.

Komentarišući poslednje Trampove izjave, posebno vezane za Grenland Bolton je rekao da niko ne treba da brine o mogućoj američkoj invaziji.

„Niko u Panami, Grenlandu ili Kanadi ne treba da brine o američkoj invaziji, to se neće dogoditi. Takođe je teško videti šta je Tramp mislio da dobija takvim komentarima. Pitanje Grenlanda i bezbednosti za SAD, Kanadu i ceo Nato savez je veoma ozbiljno pitanje. Suočavamo se sa pretnjama na Arktiku od Rusije i Kine, koja teži da postane arktička sila“, kazao je on.

On je ocenio da je za budućnost Grenlanda važno da ostane u sastavu Natoa i da je interes ove Alijanse da bude zaštićen.

„Ali najbolji način da se to uradi je kroz tihe razgovore sa autonomnom vladom Grenlanda i vladom Danske, a ne na veoma javan način. Efikasno radeći ono što je uradio 2019. u odnosu na Grenland, Tramp postavlja prepreke na putu postizanja ciljeva za koje kaže da želi da postigne, jer je za Dansku i Grenland ovo očigledno veoma osetljivo pitanje“, pojasnio je Bolton.

Dodao je da izjave da se razmišlja o upotrebi sile nije pravi način da se pridobiju prijatelji.

„Objašnjavanje da razmišljate o upotrebi sile protiv njih, protiv NATO saveznika, nije pravi način da pridobijete prijatelje i utičete na ljude. Postoje ozbiljna pitanja u vezi sa pretnjama koje predstavljaju Kina i Rusija“, objasnio je on.

Dodao je da postoje ozbiljni problemi za kineske kompanije koje upravljaju aspektima Panamskog kanala, baš kao što postoje problemi za kineske kompanije koje upravljaju velikim lukama i lukama širom sveta.

„Ova pitanja se takođe mogu rešavati privatno, sa vladom Paname. Ovo je najbolji način da to uradite. A ideja da će Kanada nekako postati deo Sjedinjenih Država, ne očekujem da će se to desiti. Ako bi pitali Kanađane, mislim da oni nisu oduševljeni time. Ne mogu da objasnim Trampovo ponašanje. To nema nekog posebnog smisla, ali tako funkcioniše. Ironija je, međutim, u svakom od ova tri slučaja da njegov sopstveni učinak otežava postizanje ciljeva za koje kaže da želi da postigne. Dakle, priprema se za neuspeh u stvarima za koje kaže da su važne“, kazao je Bolton.

Upitan da li će Tramp u svom mandatu prekinuti rat ili nastaviti da dostavlja vojnu pomoć Ukrajini, Bolton smatra da novi predsednik SAD ima iskrenu nameru da „sa stola“ skine sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku.

„On ih vidi kao Bajdenove probleme. Radije se ne bi bavio njima. Tokom kampanje rekao je da može da reši pitanje Ukrajine tako što će Putina i Zelenskog staviti u sobu, a da će biti potrebno 24 sata da se postigne dogovor i nađe rešenje. On je na poslednjoj konferenciji za novinare rekao da zapravo misli da je to komplikovanije od toga, što je očigledno tačno. Ali mislim da njegova želja da okonča sukob, ako je to zaista ono što ga zanima, pokazuje da je manje zabrinut za uslove sporazuma. Odnosno, manje zabrinuti za to kako se rat završava i za uslove koji će uslediti nakon njegovog završetka. I zabrinut sam da bi ovo mogla biti loša vest za Ukrajinu, pošto Rusija drži ukrajinsku teritoriju, mnogo više ukrajinske teritorije nego što Ukrajina drži rusku teritoriju“, ističe Bolton.

Ocenjuje i da u slučaju da se konflikt u Ukrajini zamrzne to bi dovelo do toga da Rusija i dalje ima kontrolu nad duplo većom teritorijom nego pre 24. februara 2022.

„To bi mogao biti veliki problem za Ukrajinu. Tramp, kao i obično, nije konkretan. To je za sada u redu, pošto on još nije predsednik. Ali posle podne 20. januara, kada bude govorio o Ukrajini, njegove izjave više neće biti hipotetičke. On će biti predsednik i izražavaće politiku SAD. Stoga, ako ima ideju kako da nastavi sa okončanjem rata, u tom trenutku moraće da kaže i Rusiji i Ukrajini šta misli da je ta ideja“, naglašava Bolton.

Upravo ovakvo scenarija Bolton se najviše i pribojava zato što bi – najviše obradovalo Kremlj.

„Brinem se da bi i sam Tramp mogao da kaže, kao što je njegov potpredsednički kandidat tokom kampanje, da ako dođe do prekida vatre duž postojećih linija fronta, hajde da ih zamrznemo, a onda bi se Ukrajina obavezala da neće ući u Nato, to bi bilo rešenje za koje je kandidat za potpredsednika Džej Di Vens rekao da mu je prihvatljivo. Ako je ovo Trampov stav, to je veoma loše za Nato. Ovo je rešenje koje bi veoma obradovalo Kremlj. I mislim da Ukrajina to ne bi prihvatila. A onda će to potencijalno postaviti pitanje: pa, ako Ukrajina ne prihvati te uslove (iako može biti modifikacija), ali generalno, ako predlog nije prihvatljiv za Ukrajinu, da li bi Tramp zaustavio američku vojnu pomoć? Ako jeste, to bi moglo imati razorne posledice po Ukrajinu. Samo sam nervozan zbog položaja u kojem se nalazi Ukrajina, s obzirom na Trampovu osnovnu želju da ovaj rat ostavi iza sebe“, podvlači Bolton.