Na srpsko-makedonskoj granici, na graničnom prelazu Preševo, gledam kolone vozila. Gužva, normalna za kraj leta, dvoje putnika muslimanske veroispovesti koristi to vreme čekanja za molitvu pored neke devastirane granične kućice van upotrebe. Gužva je opravdana i normalna za poslednju nedelju avgusta. Povratak iz Grčke, sa mora. Buljim u automobile i putnike. Roditelji, deca, gastarbajteri…
Povratak sa godišnjeg odmora, grčkog mora, ili Ohridskog jezera? Ja se vraćam sa koncerta u Skoplju. Zbog toga nemam redovne napade anksioznosti tipične za krajeve odmora. Koleginica A. M. kaže: „Trebalo bi da skupiš te tekstove o depresiji kraja odmora.“
Za mnoge, kraj ciklusa, uverenje o prolaznosti, jer prolazi još jedan ciklus čiji je kraj oduvek bio završetak godišnjeg odmora. Zapravo ti poslednji dani avgusta.
Dugo sam imao taj osećaj tuge s rastankom od leta, zapravo trajao je od doba škole i fakulteta. Naročito mi se survavalo raspoloženje tokom studija. Sećam se odlazaka na fakultet s kraja avgusta da bih pogledao raspored ispita prepadnut činjenicom kako je leto brzo prošlo a ja nisam baš učio. Uvek bih na tom putu do fakulteta zatekao u Tašmajdanskom parku postavljene štandove prodavaca meda. I za mene i za Z. P. čiji je fakultet bio pored mog, ti medari su bili, iako sasvim nedužni, vesnik jesenje anksioznosti. Jer su označavali jesenji ispitni rok koji je spasavao godinu a da smo mi bili nespremni za to uže spasa.
Zapravo, te krajeve leta sam preboleo tek kada sam završio fakultet. Jesen, koju sam oduvek mrzeo, naprasno sam zavoleo kako sam se dočepao diplome. Nisam ni razumeo Parni valjak i pesmu „Jesen“ a tek kasnije sam shvatio kada mi je njen tvorac rekao da je to starost a ne jesen. Tako sam saznao da jesen može biti sumorna i za one koji nisu imali problem što su slabo spremili ispite i na putu do tog saznanja prošli pored štandova sa medom. Jesen mi je postala omiljeno godišnje doba, a sredina avgusta i kraj leta nešto pretužno jer se spucao odmor a ostale su vrućine.
Otkrio sam da su mi dobre boje jeseni. Jedino za čim sam žalio što odlazi s letom bile su pored godišnjeg odmora – lubenice. Opstajale su visoke temperature i komarci. Leto je guralo jesen duž kalendara odbijajući svoj fajront, što je uradila i jesen sa zimom redukujući četiri godišnja doba u dva. Tako da sada postoji samo leto i jesen čiji dolazak volim. Čak i kada bi došli oni prodavci meda na Tašmajdanu. A i med sam zavoleo kako sam diplomirao.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 28. AVGUSTA, NA KISOCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 22
