U rodnoj kući Borislava Mihajlovića Mihiza u Irigu je na prvi dan proleća održana tribina posvećena starim fruškogorskim sortama – Sremskoj zelenici i Lipolistu.
Prisutne je prvo pozdravila direktorka Srpske čitaonice u Irigu, Milica Uverić, koja je istakla da je ova ustanova osnovana 1842. godine i kao takva predstavlja najstarije čitalište u Srbiji. Kuća u kojoj je održan skup je sveštenička kuća budući da je otac Borislav Mihajlovića, Gojko, bio iriški sveštenik. On je svoj doprinos srpskoj kulturi dao kao književni kritičar, dramaturg i pesnik i značajna figura kulturne i intelektualne elite XX veka.
Foto: Vladimir Jovanović
Dr Dragoslav Ivanišević, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je predstavio lokalne sorte vinove loze u Srbiji. Istakao je da sorta igra veliku ulogu u odabiru vina kao i da na svetu postoji preko 10.000 sorti vinove loze. Profesor Ivanišević je naglasio da je pre pojave filoksere domaći sortiment bio mnogo bogatiji nego danas. Prvi ampelografski zapis je objavio arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić u delu „Sovršeni vinodelac“ 1816. godine a nemerljiv doprinos saznanjima o sortama nalazi se u Volnijevom herbarijumu iz 1820. koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji. Na Fruškoj gori su crvene sorte činile oko 90% zasada ali je krčenjem vinograda u periodu posle II svetskog rata izgubljen dragoceni genofond autohtonih crnih vinskih sorti. Danas u Srbiji razlikujemo stare domaće i odomaćene sorte, internacionalne i novostvorene. Program razvoja vinogradarstava i vinarstva Srbije predviđa udeo autohtonih sorti od 25%. Nismo još došli do te cifre ali smo na dobrom putom. Od 7.000 hektara vinograda registrovanih u Vinogradarskom registru, najzastupljenija je sorta grašac ali su ostale autohtone sorte prisutne u mnogo manjem obimu.
Tomislav Ivanović, vinski novinar, vinski sudija i organizator vinskih događaja, je održao prezentaciju pod nazivom „Povratak otpisanih – Sremska zelenika i Lipolist“. Objasnio je da na sortiment utiču istorijski događaji kao što su ratovi, epidemije (filoksera), društvena uređenja (socijalizam) i tržišni trendovi. Imena sorti mogu da imaju veze sa fizičkim karakteristikama – boja, oblik lista (zelenika, plavac i sl.), ili mestom porekla (smederevka, prokupac). U ampelografiji su nepouzdani tragovi o poreklu ovih sorti. Karl Lambl je 1873. objavio knjigu u kojoj je opisao sorte koje se nalaze u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojnoj granici (što je današnje fruškogorsko vinogorje) i u njoj je prvi put zabeležena Sremska zelenika. Po podacima iz 2019. godine ove sorte u Srbiji ima u 6 vinograda na svega 0,45 hektara. Lipolist je sorta koje u Mađarskoj i okolnim zemljama ima na površini od 1830 hektara a u Srbiji u 1 vinogradu na 0,32 hektara. Sada obe sorte ima u jednom vinogradu više zahvaljujući vinariji Mačkov podrum.
Pavle Radanović, somelije i osnivač „Vinskih puteva“, je predstavio vina od ovih sorti. Po njemu su ovo prava prolećna vina, Sremska zelenika za rano proleće a Lipolist baš za period cvetanja lipe i prve toplije dane. U Srbiji ne postoji vinarija koja ima sortna vina od obe ove sorte, da ih flašira i plasira na tržište svake godine. Stoga ne postoje vina sa kojima se mogu porediti te se s punim pravom može reći da su ovo tipični sortni primeri. U ovim vinima se oseća spoj tradicije i modernog pristupa vinarstvu na Mačkov način. Mačkov podrum time što je sada „vaskrsao“ čak dve sorte istovremeno, a pre skoro 20 godina i portugizer, se može smatrati vodećom vinarijom u Srbiji u smislu čuvanja tradicionalnih i autohtonih sorti.
Sava Jojić Mačak, vinogradar, vinar i osnivač vinarije Mačkov podrum, je predstavio tehnologa vinarije, Valentinu Damjanović, koja je vodila proizvodni proces ovih vina. Potom je objasnio svoju motivaciju za sadnjom starih sorti. U periodu kada su svi sadili šardone, on je doneo odluku da sadi Portugizer, a potom i Sremsku zeleniku i Lipolist, jer je ne samo veliki pristalica tradicije i pštovalac korena, već i pobornik toga da ne sledi uvek opšteprihvaćene trendove. Putujući po svetu video je kako u manjim regijima na vinskim kartama postoje svega par lokalnih sorti – poštuju ih i ugostitelji, i turisti, i na taj način se održava lokalni identitet i neguje tradicija.
Na kraju su prisutni imali priliku i da degustiraju vina od sorti Sremska zelenika i Lipolist iz berbe 2024.
Post Views: 19
