IgaBiva
Vreme je praznika, pa nećemo biti strogi prema filmovima koje vam preporučujemo. Tako je došao red i na krimi-komedijicu Brothers, u kojoj Josh Brolin i Peter Dinklage glume nestašne i oduvek kriminalu sklone blizance Moka i Džejda. I, kao što sam naslov teksta kaže – rade to manje-više „pitko“, toliko da glava nikog ne zaboli od nedugačkog „sočinjenija“. Naravno, oni s dužim gledalačkim stažom setiće se kako su blizance, pa možemo reći, sličnog krimi-miljea, „radili“ Arnold Schwarzenegger i Danny DeVito u Twins, pa će, neumitno, doći i do poređenja…
Mok i Džejd su odrasli u što bi se reklo – disfunkcionalnoj porodici. Njihova majka je sa švalerom opljačkala silne dijamante i morala da beži od policije. Zato su i blizanci odrasli u krimose, a kada jedan od njih krene nepredviđenim im putem, Džejd to jest Dinklage, završiće u zatvoru. Kada iz njega izađe posle mnoštva godina, zateći će brata Moka srećno oženjenog i čekajućeg bebicu, s poštenim poslom i ne nameravajući da se vrati „bratskim poslićima“. Međutim, Džejd je uporan, a nevaljali zatvorski čuvar Brendan The Whale Fraser im je obojici na tragu, jer je „zadužio“ Džejda da pronađe davno opljačkane mamine dijamante…
U principu, ovo nije film velikih dometa. S te strane zaostaje čak i za već spomenutim Twins. Ali, nije ga neprijatno gledati. Tu i tamo izazove poneki smešak, uprkos sumnji da je scenario napisan za jedno popodne u nekom teksaškom baru. Reditelj Max Berbakow poznat nam je i po svojoj time-loop romantičnoj komedijici Palm Springs iz 2020. godine, ali, ipak, nažalost, ovde nije odmakao mnogo dalje, uprkos činjenici da se osim pomenute glumačke vanserijske trojke kasting može da pohvali i sa učešćem takvih imena kao što su Glenn Close i M. Emmet Walsh (kome je ovo bila i poslednja uloga, jer je preminuo prošle godine). Ali, još jedno „ipak“ – takva „zvezdana posada“ kao i da je bila opterećenje za reditelja i ostale „zanatlije“, pa su se možda i preterano pouzdali u glumačke igrarije i improvizaciju, a nedovoljno u „scenarističku oroginalnost“, pa neki delovi filma, jednostavno, vise u „nedoslednosti rasuđivanja i potrebnosti“, kao, na primer ona epizoda o devojci koja živi sa majmunom koji voli da ga „ručno zadovoljavaju“ oni kojim im dođu u kuću…
U suštini, nećete mnogo psovati zbog protraćenog vremena ako pogledati ovaj film. Možda ćete, eventualno, osetiti nelagodu što se autori nisu potrudili malo više da svemu daju značajniji smisao, ali, hej, komedijice tome i ne moraju da služe…
