DOK su saobraćajnice širom Nemačke danima bile paralisane zbog protesta poljoprivrednika protiv odluka vlade, minulog vikenda veliki broj ljudi sa kancelarom Olafom Šolcom i ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok na čelu, okupilo se na drugom skupu – protiv desničarke partije Alternative za Nemačku (AfD), u Potsdamu.

БЕРЛИН УКИДА ДЕСНИЧАРЕ? Све непопуларнијег Шолца наљутио наводни план АфД за депортацију миграната

Tanjug

Lidere „semafor“ koalicije i građane da izađu na ulicu „naterao“ je nedavni izveštaj o sastanku ekstremista i članova AfD-a koji su, prema pisanju „Korektiva“, navodno pričali o deportaciji milion imigranata iz zemlje, uključujući i one koji imaju nemački pasoš.

Sastanak je podigao veliku prašinu u Nemačkoj, što je dovelo do protesta u Potsdamu, a dan kasnije i u Esenu i Lajpcigu, na kojima je, prema procenama policije, bilo oko 10.000 ljudi. AfD je, posle objavljivanja priče, izdao saopštenje kojim se partija ogradila od sastanka.

– AfD nema nikakve organizacione ili finansijske veze sa tim događajem, a članovi stranke, koji su očigledno prisustvovali, to su učinili u ličnom svojstvu, te partija nije odgovorna za ono o čemu se tamo razgovaralo – navodi se u saopštenju.

Koliko je izveštaj o navodom planu za deportaciju migranata uznemirio Nemačku pokazalo se kada su se pojavili zahtevi da se zabrani AfD. No, postupak za zabranu stranke nije tako jednostavan. Da bi se neka partija zabranila mora da zastupa protivustavne ciljeve – što znači da mora da teži ograničavanju ili ukidanju slobodarskog, demokratskog osnovnog poretka, objašnjava Dojče vele. Takođe, mora da postoji plansko aktivno delovanje članova stranke, ili njenih pristalica, kako bi se postigli protivustavni ciljevi. Takođe, za sve to morali bi da postoje i dokazi.

– Nećemo dozvoliti da neko u našoj zemlji pravi razliku na osnovu toga da li neko od nas ima migrantsku pozadinu ili ne. Mi štitimo sve, bez obzira na poreklo, boju kože ili to koliko je neko neugodan za fanatike s fantazijama asimilacije – napisao je Šolc posle objavljivanja izveštaja.

Podeljeni oko AFD

ISTRAŽIVANjE javnog mnjenja pokazalo je da su Nemci podeljeni kada je reč o zabrani AfD-a. Iz hamburškog instituta za istraživanje Ipsos, navode da se 42 odsto ispitanika zalaže za pokretanje postupka, dok je isto toliko njih protiv. Uočene su i jasne razlike u raspoloženju ispitanika u zapadnom i istočnom delu Nemačke, prenosi list „Velt“. Dok je 45 odsto na zapadu za zabranu, 40 odsto je protiv. Na istoku zemlje je samo 32 odsto za pokretanje procedure, dok je 51 odsto protiv. Prema anketi, za zabranu AfD-a najviše se zalažu pristalice Zelenih (71 odsto), zatim SPD,(64 odsto) i levičari (63 odsto).

Pritisak na desničarsku partiju, koja je, inače, javno podržala nemačke poljoprivrednike, pridruživši im se na ulicama, zbog čega su ih lideri iz vlasti optužili da pokušavaju da iskoriste demontstracije, dolazi u trenutku kada AfD uživa sve veću popularnost kod građana. Visok rejting desnice ne odgovara vladajućoj „semafor“ koaliciji, koja, nasuprot AfD-u, sve više gubi poverenje građana.

Ankete predviđaju visok rejting AfD na nastupajućim lokalnim i pokrajinskim izborima, koji će se ove godine održati u tri pokrajine na istoku – Saksoniji, Brandenburgu i Tiringiji. Istraživanja pokazuju da AfD ima najveću podršku birača na istoku zemlje. Nemački mediji pišu da bi desnica ove jeseni mogla da dobije i prvog pokrajinskog premijera u Tirginiji, a za ovu fotelju viđen je Bjern Heke, šef poslaničke grupe u parlamentu te pokrajine.

Heke, kog nemački mediji karakterišu kao pripadnika radikalne struje AfD-a, govorio je da će ukoliko bude izabran za visoku poziciju u Tirginiji obustaviti borbu protiv desnice, i, čak, raskinuti medijske ugovore sa državom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

EVROPA PRIPREMA PLAN B ZA UKRAJINU: Hitno se oglasio Orban

EVROPA PRIPREMA PLAN „B“ ZA UKRAJINU: Hitno se oglasio Orban

MAĐARSKA podržava predlog da Evropska komisija napravi novi plan finansiranja Ukrajine umesto onog koji je odbijen na poslednjem samitu EU, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, koji je na sastanku lidera EU u Briselu sredinom decembra blokirao amandmane na budžet zajednice za 2024-2027. godine koji su predviđali izdvajanje za Ukrajinu 50 milijardi evra.

10. 01. 2024. u 15: 10

Originalni tekst