Banatsko selo pravilnog oblika, jednakih dimenzija – kilometar sa kilometar, lepo urbanistički isplanirano i još lepše locirano – uz reku Begej i blizu Zrenjanina. Selo Stajićevo broji skoro 2.000 stanovnika, a meštani za njega kažu da je mlado i prilično moderno.

I ono što je možda najvažnije, izuzetno je složno! Nekad se ta sloga ogledala u zajedničkom osnivanju i podizanju sela, a sada u neumornom održavanju i unapređenju.

– Kad pomislim na Stajićevo, prvo mi na um padne crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, koju su 1933. godine zidali svi meštani, sve generacije i mislim da je to nešto najupečatljivije. Kad se setim, devedesetih smo imali odred izviđača „Toza Marković“ i kao osnovac sam sadio šumu uz Begej, a koja je sad izletište. Tog odreda, nažalost, više nema, ali ima nas koji se i danas sami organizujemo i održavamo taj deo koji je zaista za ponos sela – priča meštanin i takoreći aktivista iz Stajićeva, Nemanja Milinković za Dnevnik, dodajući da je crkva rađena od opeke u vizantijskom stilu i odista predstavlja upečatljivo zdanje koje se retko viđa u selima koje već godinama obilazimo.

Zanimljivo je da već neko vreme u Stajićevu nemaju ni kuću ni plac na prodaju.

– Ima nekoliko njih koji su se kod nas doselili iz Beograda, pa smo mi od pre tri godine počeli da razmišljamo o izgradnji nove ulice, ali imamo problem jer ne znamo gde to da uradimo. Oko nas su ili njive ili pašnjaci, pa je nemoguće širiti selo, tako da lako može da se desi da počnemo da gradimo zgrade. Zanimljiv će vam biti podatak i da je 2015. rođeno osmoro dece u selu, a 2021. čak 28, pa sad razmišljamo o proširenju jaslene i vrtićke grupe – kaže Milinković.

Sasvim je jasno zbog čega je ovo mestašce baš toliko privlačno za život – blizu je Zrenjanina, pa i Beograda, magistralni put ne prolazi kroz samo selo pa ne umanjuje bezbednost žitelja, ima prirodnih blagodeti kojih je sve manje u većim mestima, a o lepezi aktivnosti da i ne govorimo! Stajićevo je, tako, pogodno za sve uzraste jer nudi razne mogućnosti za dokolicu, kako u zabavnom, tako i u kulturno-umetničkom smislu.

U Stajićevu je pred Drugi svetski rat živeo i osnivač i prvi glavni urednik „Slobodne Vojvodine“, današnjeg „Dnevnika“, narodni heroj, Svetozar Marković Toza

– Stajićevo je iznedrilo dobre sportiste i uopšte dobre ljude. Mi smo gradili ovo selo, a sada doprinosimo da ono oživi i da se o njemu ovako i na ovaj način priča. Stajićevo je nas iznedrilo, a mi ga sad podižemo – ističe odbornica u Skupštini Grada Zrenjanina Vanja Lučić, naročito ponosna što je deo stajićevske generacije koja je brojala 32 đaka, a od kojih je njih 28 završilo neki fakultet.

I sve ide u tom smeru da svaki segment života bude na dostojanstvenom nivou, pa Stajićevo, nakon višedecenijske priče, konačno dobija kanalizaciju. Na njihovu inicijativu je regulisan gradski prevoz na teritoriji celog Zrenjanina, pa su uvedene autobuske linije koje povezuju sva naselja sa gradom, a Stajićevo je, pogađajte, jedno od najprofitabilnijih.

U proteklom periodu uređen je i fudbalski stadion, natkrivene su tribine, napravljena je teretana i tri svlačionice, zamenjena je stolarija u školi, napravljena nova sala i prosotrije u objektu gde je Mesna zajednica, a u planu je izgradnja kapele i pravljenje male marine na Begeju kako bi brodići mogli da pristanu i uživaju u nezanemarljivim čarima Stajićeva, čije ulice nose imena meštana narodnih heroja iz Drugog svetskog rata. U Stajićevu je pred Drugi svetski rat živeo i osnivač i prvi glavni urednik „Slobodne Vojvodine”, današnjeg “Dnevnika”, narodni heroj Svetozar Marković Toza.

Izvor: Dnevnik

Najlepše prirodne atrakcije u Banatu

Original Article