U okviru 21. Beogradskog festivala igre biće prikazan Baletski triptih INFINITAS u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu kao jedina domaća produkcija selektovana u ovogodišnjem izdanju festivala.
Tri savremena baletska dela pod naslovom INFINITAS su premijerno izvedena u okviru  jubileja sto godina Baleta Narodnog pozorišta koji se obeležava tokom ove pozorišne sezone. Renomirani savremeni koreografi Maša Kolar, Miloš Isailović i Igor Kirov daju novo viđenje ostvarenja kompozitora Petra Konjovića, Enrika Josifa i Stanojla Rajičića. Stvaranjem na muziku kompozitora koji su inspirisali čuvene baletske umetnike Dimitrija Parlića, Veru Kostić i Miru Sanjinu, dajemo omaž nasleđu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
„Odlučila sam se za formu triptiha u želji da s jedne strane prikažem raznovrsnost savremenog koreografskog stvalaštva, a s druge strane da obnovimo sećanje na  baletsko nasleđe Narodnog pozorišta u Beogradu i velikane baletske i muzičke umetnosti. Kao što i sam naslov INFINITAS sugeriše… nastavljamo lanac i trajemo u vremenu, prošlom, sadašnjem i budućem“, izjavila je Ana Pavlović, umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
„U želji da obnovimo sećanje na baletsko nasleđe Narodnog pozorišta i velikane baletske i muzičke umetnosti, u godini proslave jubileja stogodišnjice postojanja baletskog ansambla, predstavljamo naše sadašnje baletske snage i dajemo doprinos savremenoj umetnosti u Srbiji.
Baletski triptih kroz rad tri regionalno etablirana koreografa započet na temeljima baletske istorije donosi stilski i izražajno različite plesne kreacije kreirane za naš baletski ansambl i pokazuje bogatsvo izraza baleta kao umetnosti.“ poručuju iz Narodnog pozorišta.
Solistkinja ove predstave Ivana Savić Jaćić nagrađena je priznanjem „Smiljana Mandukić“ koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije za najbolju interpretaciju savremenog igračkog izraza.

Igor Kirov „Poema”
Makedonski koreograf Igor Kirov u svojoj koreografiji istražuje koncept potrage za slobodom duše koja nikad ne prestaje da sanja, i predstavlja naše emocije i boje naše duše.
„Poema je kao ples, puna spirala, vrtloga, skokova i skupljenih emocija plesača kao neposredni odgovori na muziku. Ona je prilika da se doživi posebna veza koja postoji između muzike i plesa, gde smo u mogućnosti da vidimo pokret plesača kao muzičku partituru”.
U baletskom delu „Poema”, na muziku Stanojla Rajičića i snimak izvođenja Beogradske filharmonije, autorski tim pored Igora Kirova čine i asistentkinja koreografa Mojca Majcen i kostimografkinja Olga Mrđenović.

Miloš Isailović „Ptico, ne sklapaj svoja krila”:
Žudnja je glavni pokretač  u koreografiji srpskog koreografa Miloša Isailovića, gorivo za oslobođenje i sazrevanje.
„Mislim da se ova tematika najrečitije izražava igrom, da tela plesača u svojim odnosima, susretima, sukobima, virtuoznošću ali i iscrpljivanjem, najneposrednije pričaju o suštini, nesalomivosti ljudskosti“.
Muzika Enrika Josifa baletskog dela „Ptico, ne sklapaj svoja krila”, izvedena je kroz tri muzička medija koji čine originalni snimak Orkestra Narodnog pozorišta iz vremena nastanka ovog baleta, klavirsko izvođenje Vladimira Gligorića i muzičke deonice koje je komponovala Irena Popović po motivima znamenitog kompozitora.
Autorski tim pored Miloša Isailovića čine i dramaturg Bojan Đorđev, kostimografkinja Ida Ignjatović i asistentkinja koreografa Marija Bajčetić.

Maša Kolar „Simfonijski triptihon”
Koreografski pristup hrvatske koreografkinje Maše Kolar bazira se na srpskom nacionalnom muzičkom i plesnom nasleđu na muziku Petra Konjovića; obeležen je folklornom tematikom i inspirisan sa tri međusobno povezana izvora.
Sam karakter se temelji na folklornoj muzici, obiluje raznovrsnim kontrastnim temama, užarenim ritmom plesne igre, ali i mračnim atmosferama, te se prirodno nameće pri oblikovanju plesnog jezika.
Folklorni izvori koji su vezani uz tradiciju rukotvorina – pirotski ćilim sa svojim arhetipskim skupom motiva, postaje temelj za kompletni vizuelno-scenski identitet predstave.
„Zadajemo prostorni okvir za koreografsko oblikovanje do inspiracije temom proleća koja je zapravo skriveni pokretač Stankovićeve priče o Koštani, odnosno priče o probuđenoj nostalgiji za mladošću i slobodom”.
U baletskom delu „Simfonijski triptihon”, na muziku Petra Konjovića i snimak izvođenja Beogradske filharmonije, autorski tim pored Maše Kolar čine i dramaturškinja i asistentkinja koreografkinje Maja Marjančić, koja uz koreografkinju potpisuje i idejno rešenje scenografije i kostimografkinja Katarina Grčić Nikolić.
Dizajner svetla Nuno Salsinha i scenograf Miraš Vuksanović potpisuju sva tri baletska dela.

Post Views: 17

Originalni tekst