Baba-Vučić

Usred kreščenda frke sa američkim sankcijama Gaspromnjeftu i Rusiji, uz kakofoniju koju je sam proizvodio neprestano po ekranima i instagramima opetujući fraze, zastrašivanja i rečenice od kojih je u bezmalo svakoj trećoj izrečena (opasna) „činjenica“ zajedno sa njenom kontradiktornošću, AV, je pomenuo i jednu „višu silu“.

I kanda to nije slagao, ali je po običaju – pardon, ne po običaju, već kako mnogi tvrde, savetu tih skupih Izraelaca – i to zastrašivanje upleo u čvor drugih „kratkorafalnih“ laži.

Rekao je, naime, da mu je to javio dal reče frend, il brat Ilham Alijev, predsednik Azarbejdžana, sin naslednik onog Hejdara Alijeva, koga smo po novinarskim pravilima do rušenja Berlinskog zida oslovljavali sa Gajdar, ali je po novim EU-ropskim rečnicima postao Hejdar i kome je moj frend (da se i ja malo puvam ne bi li ušao u istoriju) Boris Tadić ustobočio spomenik na Tašu u vreme pomodnog nasedanja na priču, temeljenu na Pavićevom (lik na paralelnom spomeniiku) „Hazarskom rečniku“ da su Azeri zapravo oni Hazari čiji geni leže u srpskim pomešani s njima u tisućgodišnjim dubinama.

Možda mu je i javio, braća su, pa možda mu je javio nekoličak dana potom i to da je „viša sila“ nestala, da joj se strahota ispuvala. Ali Maskov X-ter pokazuje da su obe „vesti“ već bile u saopštenjima i sugeriše da AV – lažucka. Ustvari, pokazalo se da sam bio u pravu kad sam napisao, ali nisam Danasu poslao da se objavi moja dnevna glosu sledećeg sadržaja – „NAMERI SE JUNAK NA JUNAKA: Džaba se iz Azarbejdžana žale da usled „više sile“ ne mogu da isporučuju gas, pa ni Srbiji, kad u njoj ima neviđena sila koja se pojavljuje iznenada i rešava stvar!“ I, pohvali se da je rešila!

Nimalo uzgred, pokazalo se i da one sankcije SAD nisu iznenadne već plod nerazglašenog/otćutanog strateškog energetskog sporazuma iz okrobra što ga je ministar spoljni Đurić potpisao sa Amerima!

I, šta ćemo sad!? Znači (i) ove epizode pokazuju (pokojni S. Ćuruvija, slava mu, bi na ovom mestu napisao „u najmanju ruku“) dve važne stvari. Prvo, da su studenti, ti mladi u „rasanici“- a NE DECA, u pravu kad kažu da ga ne slušaju, jer nije bitan. I, posledično drugo – da džaba skupo plaća te Izraelce.

Oni mu nisu nužni, jer on je i od drugih, npr. političkih otaca mogao da nauči model obraćanja (koji ne uočavaju marketinški stručnjaci, jer se drže knjiških pravila). A on se sastoji u tome da govori jednoj zamišljenoj babi, koja je nalik jednoj stvarnoj babi. Njene sam osobine uočio i kod Tome Nikolića i opisao u ovoj rubric. Ona je izmišljala priče, širila ih po selu, posle opovrgavala.Onda je nizom mešetarenja svojim „rejtingom“ u jednom periodu postala – isceliteljka. Sad gledam njene multiplikovane naslednice koje, takođe, kad nešto načuju, ili pogrešno protumače nadograde i šire li šire… Do mere da su se neki začudili kad su me npr. videli i uverili se da – nisam umro.

I još, a i o tome sam pisao – u „Majn kampfu“ piše da govornik ne treba da se obraća masi rečnikom njenog proseka, već da govori zamišljenom najneobrazovanijem. I da uvek naglašava opasnost, za koju ima rešenje.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.