Kada se zapalio avion japanske nacionalne kompanije Džapan erlajnsa (Japan Airlines), putnici su, prateći uputstva kabinskog osoblja, pojurili ka izlazu u slučaju opasnosti bez ručnog prtljaga.

To što su ostavili vlastite stvari bio je glavni razlog koji je omogućio brzu evakuaciju 379 putnika, pre nego što je avion zahvatio plamen na pisti aerodroma Haneda u Tokiju u utorak, 2. januara, kažu stručnjaci za avio-saobraćaj.

Japanski avion se pretvorio u vatrenu loptu pošto se sudario sa avionom obalske straže dok je sletao.

Petoro od šestoro putnika poginulo je u manjoj letelici.

Evakuacija putnika nacionalnog avio-prevoznika, koja je protekla bez greške, zadivila je svet i dobila mnoge pohvale.

Stručnjaci za avio-saobraćaj i članovi posade rekli su za BBC da je akcija bila uspešna zato što je posada dosledno primenila utrenirane protokole i zato što su se putnici „dobro“ ponašali i pratili uputstva.

„Ni na jednom od snimaka koji sam video, nisam zapazio nijednog putnika sa prtljagom.

„Da su ljudi pokušali da ponesu ručni prtljag, bilo bi veoma opasno jer bi usporilo evakuaciju“, rekao je profesor Ed Gale, direktor inženjerske grupe za bezbednost u slučaju požara na Univerzitetu Grinvič.

Stanje u kome je bila letelica, Erbas A350, otežalo je evakuaciju, dodao je profesor.

„Situacija je bila daleko od idealne.

„Avion je bio nosem nadole, zbog čega je putnicima bilo teško da se kreću“, rekao je.

Samo su tri tobogana na naduvavanje mogla da se koriste tokom evakuacije, ali nisu bila dobro nameštena zbog načina na koji je avion sleteo.

Tobogani su bili veoma strmi što je moglo da bude opasno.

Sistem za obaveštavanje u avionu takođe nije radio tokom evakuacije tako da je kabinsko osoblje moralo da koristi megafon i da viče, objavio je Džapan erlajns, prenosi Danas.

Jedan putnik je zadobio modrice, a 13 je zatražilo medicinsku pomoć zbog fizičke nelagode, saopštila je avio-kompanija.

Avion Džapan erlajnsa odleteo sa aerodroma u Saporou u četiri sata popode po lokalnom vremenu i sleteo na aerodrom Haneda malo pre šest sati.

Manji avion obalske straže trebalo je da dostavi pomoć žrtvama jakog zemljotresa koji je pogodio Japan prvog dana nove godine.

Istraga o sudaru letelica je u toku.

Treninzi su bili presudni

Bivša stjuardesa Džapan erlajnsa rekla je za BBC da su putnici imali „neverovatnu sreću“.

„Osetila sam olakšanje kada sam saznala da su svi putnici na sigurnom.

„Ali čim počnem da mislim o procedurama za evakuaciju u slučaju opasnosti, unervozim se.

„S obzirom na to kako su se avioni sudarili i kako se vatra širila, moglo je da bude mnogo gore“, dodala je.

U praksi je teško osigurati da putnici ne paniče, dodala je bivša stjuardesa, koja je želela da ostane anonimna.

„Ono što su oni postigli teže je nego što možete da zamislite. To što su svi uspeli da pobegnu rezultat je koordinisanog rada članova posade i toga što su putnici pratili uputstva“, rekla je.

Objasnila je da novi članovi posada prolaze tronedeljne rigorozne treninge o evakuaciji i spasavanju pre nego što im se dozvoli da rade na putničkim letovima.

Ovi treninzi se ponavljaju svake godine.

„Imamo pisani ispit, diskusiju o primerima i praktičan trening kada koristimo različite scenarije, na primer kako postupiti ako avion mora da sleti na vodenu površinu ili ako u letelici izbije požar.

„U treninge su uključeni i zaposleni na održavanju“, rekla je bivša stjuardesa, koja je napustila kompaniju pre deset godina.

Pilot avio-kompanije sa severoistoka Azije, koji je takođe želeo da ostane anoniman, kaže da su rigorozni treninzi osoblja pomogli da evakuacija bude brza.

„Moram da kažem da je bilo zadivljujuće.

„Mislim da su treninzi dali rezultat u ovom slučaju. Nemate vremena da razmišljate u ovakvim situacijama, tako da prosto radite ono za šta ste utrenirani“, rekao je.

Kako bi putnička letelica dobila međunarodni sertifikat, njen proizvođač mora da dokaže da svi koji se nalaze unutra mogu da napuste avion u roku od 90 sekundi.

U treninge evakuacije ponekad su uključeni i putnici, dodao je.

Pilot kažu da su bezbednosni protokoli značajno pooštreni posle nesreća iz prošlosti.

Tako je sudar dva Boinga 747 na Los Rodeos aerodromu u Španiji, 1977. godine, kada je poginulo 583 ljudi, što je najsmrtonosnija avio-nesreća u istoriji, pokrenuo analizu procedura u pilotskoj kabini i radio-veze.

Istraga je pokazala da je do sudara došlo zbog nesporazuma letačkog osoblja i kontrole leta.

Džapan erlajns je već ranije imao nesreću 1985. godine kada je avion za Osaku udario u planine brzo po poletanju sa aerodroma Haneda u Tokiju.

Sudar je kasnije objašnjen lošim popravkama na avionu, koje je uradio Boing, proizvođač letelice.

Samo su četiri od 524 ljudi na letu preživeli, da bi kasnije jedno od njih podleglo povredama.

Džapan erlajns otvorio je 2006. godine ustanovu nalik na muzej u kojoj su izloženi delovi olupine aviona posle nesreće i čiji je cilj da promoviše bezbednost.

„Suočeni sa bolom i tugom porodica stradalih i nepoverenjem javnosti u bezbednost avio-kompanije, posle nesreće 1985. godine, zaričemo se da više nikada nećemo dozvoliti da se ponove takvi tragični događaji“, napisao je Džapan erlajns na internet stranici.

„Svaki član naše kompanije zna da su nam povereni životi ljudi i imovina.“

Post Views: 29

Originalni tekst