Tokom vikenda za nama, na nebu iznad Srbije ste mogli da posmatrate fanatastčan astronomski fenomen – meteorski roj poznatiji kao Perseidi.
Ukoliko niste uspeli da uhvatite vremena da ih posmatrate, bez brige – najveći intenzitet ovog meteorskog roja se očekuje u periodu 12. i 13. avgusta, odnosno u noći između utorka i srede.
A ukoliko vas zanima koje još vredi čekati, i zašto je pravi naziv metorski roj a ne kiša meteora, na pravom ste mestu, jer za „Nedeljnik“ govore direktor Istraživačke stanice Petnica, dr Nemanja Martinović i popularizator astronomije i stručnjak za astronomske teme u Palati nauke, Branko Zvezdar Simonović.
KOJI SVE METEORSKI ROJEVI MOGU DA SE VIDE OSIM PERSEIDA?
Perseidi, koje možemo videti u avgustu, samo su jedan od više stotina meteorskih rojeva koji se mogu videti sa Zemlje, objasnio nam je dr Nemanja Martinović, direktor Istraživačke stanice Petnica.
„Ovaj roj spada u popularnije“, objašnjava dr Martinović, „jer su jedan od svetlijih rojeva, koji konstantno iz godine u godinu ima veliki broj meteora i još je pride u toplom delu godine kada je prijatno posmatrati celu noć“.
Meteori ‒ mali izbor sjajnijih meteora iz sazvežđa Perseidi (2018)Branko Zvezdar Simonović
Naravno, nisu svi rojevi isti, kako objašnjava Branko Zvezdar Simonović, popularizator astronomije i stručnjak za astronomske teme u Palati nauke, „samo nekoliko rojeva je dovoljno bogato da opravda pažnju onih koji se ne bave meterolovstvom“.
„Rojevi su dinamična pojava – ne traju večno!“, navodi Branko Simonović i objašnjava kako nisu svi rojevi dugovečni poput Perseida.
„Iako su neki dugovečni, i povremeno se obnavljaju, postoje i takvi koji kratko traju, rasprše se, ili su vidljivi samo jednom“.
Tabela najznačajnijih meteorskih rojevaBranko Zvezdar Simonović
OD ČEGA ZAVISI INTENIZTET METEORSKOG ROJA?
Broj meteora koji će u jednom roju preći nebom zavisi od nekoliko faktora.
Glavni parametar, očekivano, predstavlja količina čestica koje je matično telo (kometa) ostavilo iza sebe.
„Što je više čestica ostalo iza komete i što su krupnije, time će i sam broj i vidljivost meteora biti jako visok“, kaže dr Martinović.
Sa druge strane, bitan je i ugao pod kojim će zemlja zakačiti taj „meteorski trag“;
„Treba imati u vidu da se tokom vremena, usled raznih razloga, potok troši (disipacija). Ali, zavisi i od geometrije stvari, tj. kako će Zemlja preseći određeni potok – da li će proći kroz njegove središnje delove, koji su najgušći, ili će samo okrznuti spoljne razređene delove potoka“, objasnio nam je Branko Simonović i dodao da se oblik „potoka“ sa vremenom menja, usled uticaja Sunčevog vetra i gravitacije, pre svega, velikih planeta.
KIŠA LEONIDA, NAJVEĆI ROJ IKADA ZABELEŽEN
Najveći meteorski roj ikad opažen, koji se prema rečima našeg sagovrnika iz Palate nauke sa pravom mogao nazvati „kiša meteora“, dogodio se 1833. godine.
U pitanju je bila kiša Leonida, a procene o broju meteora koji su tada leteli nebom govore o preko 100.000 meteora u jednom času!
„Leonidi u redovnim okolnostima nisu upadljiv roj – aktivni su sredinom novembra, u „nevreme“ i tmur, sa niskom ZHR (zenitna časovna učestalost)“, rekao nam je Branko Simonović.
Ipak, dr Martinović nam je otkrio jednu zanimljivu karakteristiku ovog roja.
„Kuriozitet je da Leonidi na svakih 33 godine otprilike imaju skok broja meteora koji se meri u hiljadama“, rekao je on i otkrio da se iduća velika kiša očekuje „oko 2032. godine“.
U SRBIJI SKORO DA NEMA MESTA GDE NE DOPIRE svetlosno ZAGAĐENJE
Možda će vas iznenaditi da se meteorski rojevi, iako posmatrani iz svemira, uopšte ne posmatraju putem teleskopa, već putem kamera ili prosto golim okom.
Cilj ovih posmatranja je, kaže dr Martinović, osim dopunjavanja osmatranja sa Zemlje, i da pomognu u razumevanju porekla i karakterisitka čestica od kojih posle nastaju meteorski rojevi.
„Meteroski rojevi nisu teleskopska, već ‘goloočna’ pojava. Navikli smo da astronomska posmatranja vezujemo za teleskope. Ipak, ovo je retka okolnost kada oni nisu potrebni“, kazao nam je Branko Simonović i dodao da se meteori generalno posmatraju daleko od svetlosno zagađenih gradova, sa mesta gde je nebo tamno po celom horizontu, ali da takvih mesta u Srbiji više gotovo i da nema.
Post Views: 45
