Isticao je 59. minut utakmice. Neko bi trebalo da izvede korner, i čini se da će Arda Guler biti taj. Dok se približava delu tribina na kom se nalaze najvatreniji austrijski navijači, čaše piva poleću ka njemu. Kiša koja je padala čitavo veče više ne pada; sada lije. Turska vodi 1:0, Guler podiže ruku, samo što nije izveo korner.
Naravno, kako piše Gardijan, o Guleru sve već znamo. Videli smo njegovu bombu protiv Gruzije, svedoci smo njegovog cvetanja u Real Madridu, čuli smo kako ga treneri (i Anćeloti i Montela) i saigrači na sva usta hvale. Znamo šta može da uradi s loptom, baš kao što zna i njegov dve godine stariji saigrač, Džud Belingem. Zato je u decembru, na dodeli nagrade za najboljeg mladog igrača u Torinu, i rekao da će Guler veoma brzo krenuti njegovim stopama. Jer, Belingem je na treninzima video za šta je Guler sve sposoban, video je koliko se borio da se oporavi od povrede, kako pregalački trenira. Ono što Belingem nikako nije mogao da predvidi i zna jeste kako će Guler reagovati na neprijateljsku atmosferu koju stvaraju navijači Austrije, kako će se izboriti s pritiskom.
Prošlog decembra, na dodeli Zlatnog dečka u Torinu, Džud Belingem je upozorio sve da će jednog dana Guler krenuti njegovim stopama kao najveći mladi igrač evropskog fudbala. Belingem je video šta Guler može da uradi na treninzima, video je kako se borio da se vrati posle povrede, video ga kako dodatno trenira u teretani. Ali čak ni Belingem nije mogao da zna kako će Guler reagovati na ovu buku i neprijateljsku atmosferu, na ovaj pritisak.
Nije mogao da zna da će, i pored sve te cike i vriske pijanih Austrijanaca, Guler savršeno zavrnuti loptu i servirati je na glavu Meriha Demirala, da će se nakon gola okrenuti i trijumfalno uštopovati uvrede protivničkih navijača. Kao što nije mogao ni da zna da će ovog leta na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj Guler postati jedan od lidera svoje reprezentacije, onaj koji se, nakon što je na početku drugog poluvremena Arnautović umalo postigao gol, okreće ka klupi i daje instrukcije, traži pomoć. Iako Guler sinoć protiv Austrije nije postigao gol, bio je i pluća i srce tima, heroj najveličanstvenije noći jedne fudbalske generacije.
Tako smo saznali da u odsustvu Hakana Čalhanoglua Arda Guler može biti lider svoje reprezentacije, i to na najvećoj evropskoj fudbalskoj pozornici, u najbitnijem mogućem trenutku.
Jednostavno, Gulera je na sinoćnoj utakmici bilo svuda na terenu. I kada treba da asistira, i kada treba da proigra, i kada treba da šutne. Bio je uključen u igru čak i onda kada nije imao loptu u nogama; neprestano je dirigovao, usmeravao, besneo. Preteći je mahao prstom ka Mertu Muldiru zbog loše završnice i prekoravao je Merta Gunoka zbog bezveznog ispucavanja lopte. Na trenutke je ličio na Gulera koji je na utakmici Real Madrida, videvši da Anćeloti sprema poslednju petu izmenu, ljutito tresnuo dres za trening i otišao u tunel.
U tom smislu, Guler ne bi mogao da se nada boljem menadžeru od Montele, treneru koji obožava suvi talenat, koji čitav tim gradi oko njega i uživa gledajući kako napreduje. Baš kao što je obožavao i Salaha u Fjorentini i Balotelija u Adani.
Nakon što je sinoć povučen iz igre 13 minuta pre kraja utakmice, Turska je dobrano morala da se namuči kako bi sačuvala prednost. Da nije bilo Gunoka koji je u poslednjim minutima odreagovao kao mačka, možda u subotu ne bismo gledali Tursku u četvrtini finala, na pozornici na kojoj će, protiv ubedljive Holandije, zasigurno biti autsajderi.
Pa neka i budu. Barem imaju igrača koji je, ako ne sad, a onda kroz koju godinu, spreman da istu tu pozornicu osvoji.
Post Views: 127
