Pčela je već milenijumima mnogo više od običnog insekta. Ona je temelj života na Zemlji, mali, tihi čuvar zdravlja i čitave planete. Iako je poznata po medu i polenu koji hrane svet, danas se sve više otkriva i glasnije govori o njenoj moći da leči.
Najbolji svedok je razvoj apiterapije – tradicionalne veštine korišćenja pčelinjih proizvoda u prevenciji i ublažavanju raznih bolesti, koja se sve intenzivnije vraća u medicinsku praksu širom sveta.
Mićun Šestović, apiterapeut
Priznati apiterapeut Mićun Šestović, sa Zlatibora, kroz svoje višegodišnje iskustvo potvrđuje da apiterapija može biti dragocena dopuna modernoj medicini, naročito tamo gde klasična terapija nema potpun odgovor.
Vazduh iz košnice kao inhalaciona terapija
Na obroncima Zlatibora, u okviru turističkog kompleksa „Vila Natural Wood“, apiterapeut Šestović sprovodi inhalacione tretmane u specijalnim pčelinjim komorama. Pacijent sedi ili leži u drvenoj prostoriji povezanoj sa živom košnicom, udišući kroz posebno dizajniranu masku vazduh bogat finim aerosolom. Taj vazduh sadrži propolis, mednu i voskovu paru, enzime, feromone i eterična ulja bioaktivne supstance koje pčele prirodno stvaraju.
„Terapija traje oko 20 minuta i deluje izuzetno umirujuće, a preporučuje se ujutru i uveče, najbolje posle lagane šetnje kada su pluća otvorena, a u tome zlatiborski vazduh i planinske ruže vetrova posebno pomažu“, objašnjava Šestović. Ovaj oblik apiterapije naročito je koristan kod hroničnih, respiratornih tegoba kao što su astma, bronhitis, HOBP i sinusitisi, ali i kod osoba sa alergijskim rinitisom i osetljivom sluzokožom.
Više od narodnog leka: uloga u autoimunim bolestima
Iako apiterapija još uvek nije zvanično priznata kao klasična medicinska terapija u Srbiji (od 2017. godine je zvanična preventivna i komplementarna metoda), mnogobrojna istraživanja širom sveta pokazuju njene značajne potencijale. Propolis, matični mleč, polen, med i pčelinji otrov sadrže moćne biološki aktivne sastojke koji mogu imati imunomodulatorno, antiinflamatorno, antimikrobno pa čak i antikancerogeno dejstvo.
„Upotreba pčelinjih proizvoda u savremenoj, integrativnoj medicini sve je češća, posebno kod autoimunih bolesti“, naglašava Šestović. Između ostalog, određene studije ukazuju da CAPE, aktivna komponenta propolisa, može inhibirati rast ćelija raka dojke, prostate, debelog creva i mozga. Med i propolis pokazali su povoljne efekte kod pacijenata na hemoterapiji, smanjujući mukozitis i infekcije, dok matični mleč i propolis pomažu u balansiranju preterano aktivnog imunog sistema kod autoimunih bolesti poput lupusa, reumatoidnog artritisa i Hashimoto tireoiditisa.
Posebno zanimljivo je korišćenje pčelinjeg otrova u tzv. apitoksin terapiji, koja je zastupljena u Južnoj Koreji, Kini i Rusiji za tretman neuroinflamatornih i reumatskih bolesti, kao što su multipla skleroza ili artritis.
Postati apiterapeut: spoj prirode i nauke
Iako je apiterapija po prirodi tradicionalna veština, put do zvanja apiterapeuta u Srbiji vodi kroz strogo definisanu edukaciju. Udruženje Api-Beo, akreditovano od Zdravstvenog saveta Srbije, nudi program sa teorijskim i praktičnim delom, koji se zvanično završava seminarskim radom i odbranom pred komisijom na Poljoprivrednom fakultetu. Tako znanje o pčelinjim proizvodima ulazi u okvir naučno verifikovanih praksi, sa stalnim usavršavanjem kroz seminare i radionice.
I pčele imaju neprijatelje: klimatske promene i pesticidi
Na kraju, Šestović skreće pažnju da se primena apiterapije ne može posmatrati odvojeno od opstanka pčelinjih zajednica. Klimatske promene, zagađenje i prekomerna upotreba pesticida ugrožavaju zdravlje pčela, što se direktno odražava i na dostupnost kvalitetnih pčelinjih proizvoda.
„Ako želimo da očuvamo apiterapiju kao dragocenu dopunu zdravlju, moramo najpre sačuvati pčele i njihovo prirodno okruženje“, zaključuje Šestović.
Apiterapija nas, tako, podseća na jednostavnu istinu koju moderni svet često zaboravi: zdravlje ljudi neraskidivo je povezano sa zdravljem prirode.
Post Views: 40
