Dečiji rođendani u krugu najboljih drugara, sa kiflicama, sendvičima, okruglom tortom koju je mama umesila odlaze u zaborav. Svedoci smo sve pompeznijih proslava dečijih rođendana, koji koštaju kao male svadbe.

Roditelji kao da se utrkuju oko toga čije će dete imati lepšu igraonicu, bolje animatore, bogatiji ketering, slatki sto, dekoraciju, te oko velikih torti sa fondanima, itd.

Ovakve proslave, osim što zahtevaju ozbiljnu organizaciju, iziskuju i ozbiljnu finansijsku investiciju. Roditelji se neretko odlučuju da dižu kredite kako bi svom detetu omogućili proslavu rođendana.

Postali smo deo pomodarstva. Što skuplja igraonica, raskošnija torta i razgovori uz espresso među roditeljima koji se svode na to čije dete ide na više dodatnih aktivnosti. Poznato je ono: violina, gimnastika, flauta, klavir, tekvondo, razne dečje radionice za male „talente“ i napredni programi, jezici.

Za to vreme, u igraonici, mali talenti se po ko zna koji put jure i gađaju lopticama i na kraju ispadne, niko zadovoljan, izgleda. Zvanice se broje desetinama. Svi moraju da zovu sve, ceo razred ili celu grupu iz vrtića, a tu su i rodbina, prijatelji.

Čini se da su dečiji rođendani postali danas stvar prestiža, ali i biznisa, pre svega za vlasnike igraonica. Sve ovo ide ka tome da smisao obeležavanja rođendana totalno izgubio.

Da li ste i vi podlegli ovom pomodarstvu i trendovima?

– Ja sam mama devojčice koja ne voli rođendaonice, niti ona želi da slavi rođendan u igraonicama. Razlog je što je često na rođendanima imala neprijatno iskustvo sa animatorima – rekla nam je Ana iz Novog Sada.

– Deca jedva dočekaju igraonice zbog igre, lavirinata, trambolina i ostalih sprava koje njih mame da se igraju, a onda im animatori uskraćuju slobodu i maštu i sputavaju ih nekakvim pravilima i programom. Ne dopada se to svakom detetu. Pamtim svoje rođendane kod kuće sa par najboljih drugara, sami smo smišljali igre, radila nam je mašta, te slike su i dalje u mom sećanju. To danas deca nemaju. Mi smo im to uskratili – kaže ova mama.

Porodični psihoterapeut Zorica Pajantić kaže da često i mi odrasli padnemo pod uticaj tuđih očekivanja. Svi to imaju, svi to rade, pa da bih bilo prihvaćen radim to i ja. Bez ideje da li ja to želim, da li mi je to stvarno potrebno, da li imam finansijske mogućnosti za to, da li je to moj/porodični prioritet? Da li baš – baš svi to rade? Da li baš – baš svi to imaju?

Odrasli, odnosno roditelji, koji daju primer ličnim ponašanjem, imaju mnogo veći uticaj na svoju decu. Dakle, upoznajte prvo sebe. Zatim svoju decu – kaže Pajantić.

Nismo svi u istoj finansijskoj situaciji, kao što ni na ulici nismo svi isti. Različito živimo, različite stvari nas čine srećnim, različito se oblačimo, različite stvari želimo, zašto bismo morali da slavimo rođendane na isti način?

Skupe proslave rođendana pokazuju da nam je društvo diferencirano: dok se jedan deo ljudi bori za egzistenciju, drugi deo teži pomodarstvu i preterivanjima. U društvu kao što je naše, gde vlada negativan prirodni priraštaj, u decu se gleda se obožavanjem. Stoga je logično da će preterivanja biti vezana upravo uz njih.

Dok planirate sledeću proslavu rođendana za svoju decu, zapamtite sledeće: rođendan vašeg deteta postaje nezaboravan kada su na njemu prisutni ljudi koji ga vole, kada zajedno sa vama napravi tortu, otvara poklone sa svojim drugarima, mašta i uživa u svom danu sa svojim drugarima.

A da li je to kod kuće, negde u prirodi ili u igraonici deci nije bitno, to je ipak važno roditeljima.

Kako su 18. rođendani od porodičnih slavlja postali parada pijanstva i kiča

Original Article