Agencija za sprečavanje korupcije mesecima bez drugostepenog veća: Konkurs raspisan nakon isteka roka za formiranje

Agencija za sprečavanje korupcije već više od pet meseci nema svoj drugostepeni organ – Veće Agencije. To znači da je ta nezavisna institucija mesecima unazad faktički neoperativna, jer se na odluke koje donosi direktor žalbe podnose Veću, koje donosi konačnu odluku o potencijalnim zloupotrebama političkih funkcionera. Veće je trebalo po zakonu da počne da radi 1. septembra prošle godine do kada su članovi morali da budu izabrani. Članovi Veća međutim nisu izabrani ni pet meseci kasnije.

Agencija za sprečavanje korupcije Foto: Srđan Ilić
Agencija za sprečavanje korupcije Foto: Srđan Ilić

Kontrola imovine i prihoda političara, sprečavanje gomilanja funkcija i sukoba interesa, prijavljivanje onih koji svoju funkciju zloupotrebe u političke ili lične svrhe… samo su neki od zadataka samostalne i nezavisne – Agencije za sprečavanje korupcije.

Na čelu agencije je direktor, koga prema Zakonu bira petočlano Veće koje kasnije odlučuje i o žalbama na odluke direktora, zauzima načelne stavove za primenu Zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.

Zakon je predvideo da stari direktor ostane do kraja mandata u Agenciji za sprečavanje korupcije, ali Veće nije izabrano, pa o njegovim odlukama već mesecima niko ne može da odlučuje.

Veće je trebalo da počne da radi 1. septembra, ali ne samo da tada nije počelo da radi, nego je tek krajem oktobra 2020. godine raspisan konkurs kojim počinje izbor članova Veća. Tri meseca kasnije izbor članova Veća se ne nazire.

Šabić: Agencija je praktično nepostojeća institucija

Bivši poverenik za pristup informacijama od javnog značaja, advokat Rodoljub Šabić, za Insajder podseća da je jačanje Agencije za sprečavanje korupcije bila jedna od preporuka Grupe zemalja za borbu protiv korupcije GRECO, ali da nakon izmena zakona umesto funkcionalnie institucije imamo „invalidnu angenciju”.

„Dakle ima direktora, ali nema drugog stepena. To je nepostojeći organ, koji ima zgradu, ima direktora, ima službenike, oni primaju plate, ali taj organ nije u stanju da sprovede jedan upravni postupak”, kaže on.

Šabić navodi da je zakonom predviđeno gašenje Odbora stare Agencije, a da je ostao direktor koga je taj odbor izabrao.

„Agencija je promenila svoj oblik, dobila veća ovlašćenja, a zadržan je stari direktor, iako je bila ‘debela priča’ oko toga kako je stari izabran, kada je došao kao finansijer, funkcioner i kandidat vladajuće stranke, a morao bi biti nestranačka ličnost. On je ipak ostao, čak mu je uz ovlašćenja povećana i plata. Ali nije ostao Odbor agencije, prestao mu je mandat. Sada se zove Veće”, podseća Šabić.

Prethodni Odbor Agencije imao je devet članova, a po jednog člana predlagali su Administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja putem zajedničkog dogovora, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara putem zajedničkog dogovora.

Sadašnje Veće imaće pet članova, a kandidate, koji moraju biti pravnici, Narodnoj skupštini može da predlaže samo ministar pravde, nakon sprovedenog konkursa Pravosudne akademije.

Ministarstvo pravde bez odgovora na pitanja Insajdera

Insajder je 21. januara uputio pitanja Ministarstvu pravde u kojima smo između ostalog tražili spisak spisak kandidata za Veće Agencije. Taj spisak je objavljen na sajtu Pravosudne akademije 1. februara i to kao spisak onih koji su pozvani na testiranje tog dana. Na spisku je 25 kandidata.

Pre toga Akademija je formirala Komisiju za izbor, koja će nakon sprovedenog testa dostaviti ministru pravde rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu. Prema Zakonu ministar pravde je dužan da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova.

„Ako Narodna skupština odluči da ne izabere sve članove Veća Agencije čiji je izbor oglašen ili ako nema dovoljnog broja kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 80 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata”, piše u saopštenju Pravosudne akademije.

Iz Ministarstva pravde do danas nismo dobili odgovor ni na pitanje zašto je Pravosudna akademija konkus otvorila tek 23. oktobra, kada je zakonski rok za biranje članove Veća Agencije bio 1. septembar 2020. godine.

Takođe, odgovor nije stigao ni na pitanje zašto je Ministarstvo pravde dozvolilo da tako važna institucija poput Agencije praktično mesecima nema drugostepeni organ, odnosno Veće koje je zaduženo da odlučuje o žalbama.

BIRODI traži raspisivanje novog konkursa zbog potencijalnog sukoba interesa

U međuvremenu,Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao je Pravosudnu akademiju da spreči sukob interesa koji potencijalno nastaje s obzirom na to da je Radomir Ilić, član Upravnog odbora Akademije, na sednici održanoj u oktobru 2020. godine, izabrao članove Komisije za izbor članova Veća Pravosudne akademije za sprečavanje korupcije, kao i članove Žalbene Komisije, koji sada treba da evaluiraju rad kandidata povezanog s njim.

U saopštenju se navodi da je kandidat Krsman Ilić povezano lice sa Radomirom Ilićem u smislu čl. 2 Zakona o sprečavanju korupcije.

„Radomir Ilić je kao javni funkcioner bio dužan po Zakonu o sprečavanju korupcije prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima”, navodi se u saopštenju.

BIRODI dodaje da o tome ne postoji informacija na sajtu Akademije, što izaziva sumnju na potencijalni sukob interesa koji može da ugrozi integritet procesa i dovede do kršenja Zakona o sprečavanju korupcije.

Zbog toga je ta organizacija civilnog društva pozvala na raspisivanje novog konkursa za izbor novih članova tela Pravosudne akademije.

„Bez imenovanja novih komsija, a u slučaju izbora Krsmana Ilića za člana Veća Agencije nastaće sukob interesa i povreda člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije. Iz tog razloga uz raspisivanja novog konkursa, koji će biti adekvatno promovisan, ukazujemo na potrebu da se imenuju nova Komisija za izbor članova Veća i Žalbena komisija na način koji neće stvoriti sukob interesa ili sumnja na njega u slučaju, odnosno Krsmanu Iliću omogućiti pravo konkurisanja u skladu sa zakonom”, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article