Teritorijalne posledice arapsko-izraelskih ratova 1967. i 1973. godine navele su vecinu afrikih zemalja da se zauzmu za palestinsku stvar. Meutim, Tel Aviv je u 21. veku uspeo da sklopi brojne ekonomske i bezbednosne sporazume na ovom kontinentu. Najnoviji sukob, koji je otpoeo 7. oktobra prole godine, mogao bi da uspori ovo izraelsko zbliavanje s Afrikom.
Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. i posledinog izraelskog vojnog odgovora u Gazi, od pedeset etiri afrike kancelarije, veina se nije oglaavala. etiri ekonomska i bezbednosna partnera Tel Aviva Togo, Kenija, Demokratska Republika Kongo i Senegal osudili su na mrei X (nekadanji Tviter) masakre koje su poinile islamistika partija i njeni saveznici. Gana je pruila snanu podrku Izraelu (12. oktobra 2023), dok je Kamerun uputio zvanino pismo saueca (8. oktobra). S druge strane, Dibuti, Komori, Somalija, Mali, Niger, Alir, Tunis i Mauritanija jedine afrike zemlje koje ne priznaju Izrael iznova su potvrdile svoju podrku palestinskoj strani. Kako se humanitarna situacija u Gazi pogoravala, ad, koji je 2019. godine normalizovao svoje veze sa Tel Avivom, bio je prva afrika zemlja koja je 4. novembra 2023. godine povukla svog ambasadora radikonsultacija.Obnavljanje diplomatskih odnosa () ni na koji nain ne utie na poziciju ada po pitanju Palestine i okupiranih arapskih teritorijapaljivo je pojasnio ministar spoljnih poslova ove zemlje, erif Mahamat Zene, 2020. godine. Junoafrika Republika se jasno pozvala na Meunarodni krivini sud i Meunarodni sud pravde.
Ova razlika u reakcijama ilustruje kretanja na ovom kontinentu, tradicionalno vezanom za palestinsku stvar, ka normalizaciji odnosa sa Izraelom. est afrikih drava (Egipat, Gana, Etiopija, Liberija, Somalija i Sudan) uestvovalo je na konferenciji u Bandungu (Indonezija) 1955. godine, iz koje je Izrael bio iskljuen. Naglaavala se dekolonizacija, borba protiv aparthejda i podrkapravima arapskog naroda Palestine. Povezanost ova tri cilja zabetonirala je diplomatske pozicije na dugi rok.
Nakon proglaavanja nezavisnosti i uspostavljanja novih reima u Africi ranih 1960-ih godina, vlasti u Tel Avivu prepoznale su u njima nove potencijalne partnere. Pozivajuci se na tzv.zajednicu patnjeizraelska diplomatija se posebno okrece ka podsaharskoj Africi. Istovremeno, potpisano je nekoliko sporazuma o saradnji sa Etiopijom, Ugandom, Zairom (buduca DRK), Kenijom, Ruandom, adom i Centralnoafrikom Republikom. Izraelski kibuci su tada postali popularna destinacija za brojna studijska putovanja dravljana nabrojanih zemalja.
U meuvremenu jepalestinska stranapozivana na sve samite Organizacije afrikog jedinstva, a zatim i Afrike unije (poev od 2002. godine). Tako su, tokom samita u Dakaru (Senegal) 1971. godine, drave ovog kontinenta alile zbog neuspeha misije predstavnika Ujedinjenih nacija Gunara Jaringa za mirno reenje izraelsko-arapskog sukoba na osnovu rezolucije 242. Rezolucija je izglasana 22. novembra 1967. godine, nakon estodnevnog rata, i podvlaila je neprihvatljivost ratnog sticanja teritorija. Prilikom osnivanja komiteta deset efova drava (Kamerun, Etiopija, Obala Slonovae, Kenija, Liberija, Mauritanija, Nigerija, Senegal, Tanzanija i Zair), na inicijativu senegalskog predsednika Leopolda Sedara Sengora i s ciljem da se pronae reenje za ove dve drave, izraelska premijerka Golda Meir uputila je pismo upozorenja predsedniku Zaira Mobutu Sese Sekou 12. novembra 1971. godine, u kome smatrada je od prvenstvene vanosti da se ni od jedne strane ne zahteva da unapred prihvati poziciju one druge.
Posle oktobarskog rata 1973. godine, skoro sve afrike drave (osim Malavija, Bocvane, Svazilenda, Lesota i Junoafrike republike, u kojoj je i dalje vladao aparthejd) odluile su da prekinu diplomatske odnose sa Tel Avivom. Nakon to je Palestinska oslobodilaka organizacija (PLO) proterana iz Libana, tadanji predsednik Tunisa Habib Burgiba, pristalica faznog pristupa, odobrio je premetanje sedita ove organizacije u grad Hamam ot (1983-1994). Kada je Izrael 1985. godine bombardovao sedite PLO i pritom ubio Abu Ijada, drugog najvanijeg oveka u ovoj organizaciji, propalestinski sentiment je znatno ojaao meu lokalnim stanovnitvom. ak i danas, za tuniskog predsednika Kaisa Saida, normalizacija odnosa sa Izraelom predstavljala biveleizdaju.
Kampanja zavoenja
Zvanini stav Afrike unije usklaen je sa stavom Ujedinjenih nacija (UN), a()
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM MESENA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODINJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ITAJ VIE, ZNAJ VIE.
Post Views: 9
