Harmonikaš Aleksandar Sofronijević otkriva da ima traumu od trube, jer ga je profesor forsirao da svira taj instrument, iako je on oduvek voleo harmoniku.
Aleksandar Sofronijević ne krije da je u mladosti muku mučio sa viškom kilograma, a upravo zbog toga se svojevremeno našao u nebranom grožđu.
Foto: ATA Images
Zbog nešto krupnije građe, jedan od profesora je insistirao da Aleksandar Sofronijević svira trubu, iako on za tim instrumentom nije imao nikakvu želju – njegova ljubav je oduvek bila harmonika.
– Kad su me videli u školi bio sam malo krupniji i jedan mi profesor kaže: “O, odlično, ovaj će dobro da duva trubu“. Počeo sam da plačem kakva truba, hoću da sviram harmoniku. Traume sam imao od trube – priseća se Aleksandar Sofronijević i otkriva koji događaj je bio prekretnica u njegovom životu.
– Moj prvi nastup bio je u mojoj osnovnoj školi, naježim se kad se toga setim. Učiteljica je znala da ja sviram i pitala me da na čas muzičkog donesem harmoniku, nema veče sreće za mene. Moja baka Živka ju je donela do škole pošto je bila teška, i ja sam taj čas svirao mom odeljenju. Posle svake numere dobio sam aplauz od mog razreda i to da ta je ta reakcija koju dobijam od njih moja hrana.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
sledeća vest
