IgaBiva
Zašto ovakav naslov? Jednostavno – posle odgledanog čovek nije siguran da li je u pitanju remek-delo ili propuštena šansa. Nisam ni sam siguran, ali kad jedan film izaziva takvu dilemu, onda je sasvim sigurno da opravdava svoje postojanje, kao i našu umešanost u potrošeno vreme zbog bavljenja istim. Uostalom, da tu nečega ima, svedoče i nagrade koje je dosad dobio na značajnim filmskim festivalima, od Berlina gde je Sebastian Stan dobio nagradu za najbolju mušku ulogu, preko nagrade za najbolji scenario na Sitges festivalu, pa do nagrade za reditelja (Aaron Schimberg) „na koga posebno treba obratiti pažnju“ u Palm Springsu i nedavne Gotham nagrade za najbolji film nezavisne produkcije. A, biće ih, najverovatnije, još…
Sebastian je Edward, glumac-početnik, s izobličenom glavom koju prekrivaju brojni tumori (neurofibramatoza). Ipak, društvo ga prihvata kao takvog, dobar je komšija i kolega, te niko (!) ne pokazuje bar znake nervoze u njegovom prisustvu, a da ne govorimo o društvenom odbacivanju ili nečem takvom. Tako čak i mlada dramska spisateljica gotovo da započinje emotivnu vezu s njim. Reklo bi se – Edward je, uprkos svom hendikepu srećno ljudsko biće…
Ipak, Edward želi više. Kada sazna za eksperimentalni lek koji može da ga potpuno izleči, podvrgava se terapiji. I, zaista – dogodi se čudo. Lek deluje i Edward ponovo ima potpuno normalan izgled. Međutim, kako da objasniš okolini toliku promenu? Edward odluči da uzme novi identitet. Iako na prvi pogled to deluje kao put u bolji život, realnost nosi mnoge nesavladive izazove. A, sve kulminira kada se u njegov (novi) život umeša i Oswald, čovek izuzetne inteligencije i stvarno deformisanog lica usled neizlečive neurofibramatoze (veličanstveni Adam Pearson).
A Different Man se na IMDB vodi i kao „triler“ (što sam apsolutno morao da ukinem). Možda u dalekoj konotaciji ovo i jeste triler o graničnim područjima ljudske svesti, ali ako ćemo tako, onda je pre horor jer film mnogo više izaziva emociju kao recimo onu u „Oskarom“ ovenčanom klasiku The Elephant Man, nego u nekom krimi-elementu. Schimberg, koji je i scenarista, hrabro je napravio parafrazu ljudske etičnosti, postavljajući nam pitanja o krhkosti naših predrasuda, i kao takvo ovo delo svrstava u sam vrh (ovogodišnje) produkcije. Ipak, za razliku od pomenutog The Elephant Man, jasno je vidljivo da A Different Man ne želi da izađe iz granica nezavisne produkcije, što je možda i šteta s obzirom na potencijal koji ima. Zbog toga, jednostavno rečeno, neko će „preskočiti“ mogućnost da vidi svu „lepotu jednostavnosti“ A Different Man, odbacujući je „nedinamičku intelektualističku persiflažu“. A, šteta je…
Dakle, usudite se…
Izdržite… Jer, ima tu nešto bitno.
