BIVŠI oficir ukrajinskog vazduhoplovstva Anatolij Hrapčinski javno je izneo jasnu procenu stanja na nebu iznad Ukrajine: Rusija svakog meseca koristi oko 6.000 vođenih avionskih bombi, angažuje oko 300 borbenih aviona i raspoređuje ih s devet operativnih aerodroma.
Foto: Profimedia
Po Hrapčinskom, presretanje takvog obima avionskih bombi (FAB) sa dodatim UMPK modulima je praktično nerešiv zadatak, zato je prioritet otežati upotrebu te municije direktnim udarima po platformama i infrastrukturi koja je omogućava.
6.000 AVIONSKIH BOMBI MESEČNO
Prema navodima Hrapčinskog, tempo upotrebe bombi je masovan i kontinuiran. Brojka od 6.000 vođenih jedrećih bombi mesečno jasno pokazuje da je Rusija uspostavila industrijsku proizvodnju i logistiku za masovne napade jedrećim bombama, i da ciljano koristi ovu municiju da razara ukrajinsku infrastrukturu, logistiku i koncentracije jedinica.
Takav intenzitet podrazumeva višestruke udare dnevno, istovremeno na više frontova, sa ciljevima koji se biraju po prioritetu ratne logistike i energetskog sistema.
Foto telegram aviahub
Hrapčinski navodi da za ovakav tempo napada Rusija angažuje oko 300 aviona koji deluju sa devet operativnih aerodroma.
To znači da je postignut visok nivo operativne rotacije i da su baze, skladišta i puna logistika municije funkcionalni i dobro organizovani. U praksi to omogućava izvođenje učestalih, koordinisanih udara sa velikom preciznošću i udaljenosti, jer FAB sa dodatim UMPK modulima imaju sposobnost jedrenja na desetine, a od nedavno stotine kilometara od lansirne tačke.
ZAŠTO JE PRESRETANjE TEŠKO
Glavni problem u presretanju FAB bombi leži u kombinaciji faktora: mala radarska reflektivnost, visoka brzina i u mnogim slučajevima jedrenje na malim visinama. Presretanje velikog broja takvih projektila zahteva ogromne resurse PVO, kontinuano pokrivanje vazdušnog prostora i višestruke platforme za izviđanje i detekciju.
Zato Hrapčinski poručuje da je efikasnije onemogućiti lansiranje nego nastojati presretati nekoliko hiljada komada municije mesečno.
POVEĆANjE PROIZVODNjE AVIO BOMBI
Hrapčinski naglašava i rast proizvodnje avio bombi u Rusiji. Prema njegovim rečima, fabrike i industrijski kapaciteti su prilagođeni da isporučuju velike serije municije, što podržava ideju da su FAB postale jedna od stubnih komponenti ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu.
Povećanje proizvodnje znači i stabilan dotok za front, pa su strateške implikacije ozbiljne: ako se industrijski kapaciteti ne ograniče, tempo napada može da se održi ili poveća.
ŠTA HRAPČINSKI PREPORUČUJE KAO REŠENjE
Konkretno, on je naveo da bi prioritet trebalo da bude ometanje same upotrebe ovakve municije, a ne pokušaj da se presretnu pojedinačne bombe, to jest gađanje aviona i baza koje ih lansiraju.
Hrapčinski takođe predlaže upotrebu raketa vazduh-vazduh dugog dometa, koje bi mogle da se nose pod krilima različitih borbenih aviona — F-16, francuskih Miraža, kao i preživelih ukrajinskih MiG i Su platformi, kako bi se ruskim avionima otežao pristup zonama lansiranja.
Hrapčinski je naglasio da je za efikasno protivdejstvo neophodno obezbediti „punu vazdušnu komponentu“. „U suštini, potrebni su avioni koji mogu da lansiraju rakete sa udaljenosti do 185 kilometara, plus avioni za rano upozoravanje i navođenje ciljeva. Oni mogu da služe i kao platforme za detekciju i identifikaciju“, rekao je, dodajući da otpor postoji, ali da zahteva dostupnost odgovarajućih sredstava i platformi.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković – Radoznalost je njena supermoć
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
