„Rusija ucenjuje Srbiju preko nafte i gasa“: Ukrajinski ambasador Volodimir Tolkač govori za Danas

Ukrajinski ambasador Volodimir Tolkač izjavio je za Danas da Rusija ucenjuje Srbiju preko nafte i gasa kao što je svojevremeno i Ukrajinu i da Rusija ne želi da proda svoj udeo NIS-a, jer ne želi da se liši mehanizma pritiska na Srbiju i uticaja na Balkanu.

– Udeo NIS-a koji pripada Gaspromu nikako nema neke ekonomske oznake — to je deo političkog pritiska Rusije ovde na Balkanu, jer Rusija ne želi da ostavi po strani svoj uticaj na Balkanu. Prodaja ovog dela NIS-a bi skinula ovo pitanje sa dnevnog reda i skinule bi se sankcije koje su uvedene NIS-u od strane SAD, a takođe i Ukrajine. Rusija ne želi da se liši mehanizma pritiska na Srbiju. Ona želi da sačuva ne ekonomski, već pre svega politički uticaj na Srbiju. I ako proda ovaj svoj udeo u NIS-u, izgubiće moć da ovde širi propagandu i izgubiće svoj uticaj uopšte, ističe Tolkač.

Prema njegovim rečima, to isto se i dešava i sa sporazumom Srbije sa Rusijom o snabdevanju gasom, koji je umesto da bude potpisan na tri godine, odložen.

– Ovo je kao neki déjà vu (već viđeno – prim. aut.) — energetska ucena koju smo mi u svoje vreme osetili u Ukrajini, sada se dešava u Srbiji. Ove metode su toliko poznate Ukrajincima. Da se ne potpisuje i da se stalno odlaže potpisivanje dugoročnih sporazuma, pozivajući se na različite izgovore — i to do onog dela godine kada dolazi zima. Mi smo kroz to u potpunosti prošli. I u Srbiji kao i u Ukrajini svako razmišlja o svojim državljanima i pomaže im da provedu zimu. Godinama Rusija drži svoje partnere u neizvesnosti, zahtevajući da se prate njeni politički interesi. I sve to prati licemerje uz izjave o „bratskim narodima“, navodi Tolkač.

Ruski ambasador u Srbiji Bocan Harčenko odbacio je tvrdnje da Rusija odbijanjem da potpiše gasni aranžman Srbiju drži na “kratkom povocu” i da “Rusija ne koristi takve instrumente u svojoj politici”.

– Kod nas je sve počelo ekonomskom ucenom. To se dešavalo kroz krađu gasa, što ovde možda nije moguće jer ste udaljeni od Rusije, ali može biti. Ne bih da prognoziram — kod nas je to završilo ratom, što nikako ne želim Srbiji. Tadašnji lider Jugoslavije, Josip Broz Tito, razumeo je da je Staljin zainteresovan samo da potčini Jugoslaviju sebi, kaže Tolkač.

Bocan Harčenko tvrdi da su američke sankcije NIS-u, kako je rekao “udarac protiv Srbije, verovatno zbog toga što niste uveli sankcije Rusiji i što naše zemlje nastavljaju da sarađuju”.

– Ove sankcije nisu uvedene zbog nekih ekonomskih ili političkih interesa, već upravo zbog toga što Rusija vodi politiku i vodi otvoreni rat sa Ukrajinom, kršeći sve norme međunarodnog prava. Naša želja da vidimo uvedene sankcije Rusiji jeste u stvari samo želja da skratimo finansiranje Rusije, da ne ubijaju Ukrajince. To je više političko pitanje, nikako ekonomsko i ono se ne može prevesti u tu ekonomsku ravan, i baš zbog toga mi vrlo dobro razumemo situaciju u kojoj se Srbija sada nalazi. Sve izjave o bratstvu, prijateljstvu između dva naroda i dveju država – Rusije i Srbije, i istovremeno ucena, energetska ucena, odlaganje sporazuma o gasu i tako dalje, nikako ne mogu biti zajedno u jednoj kutiji, u jednoj ravni. To jednostavno isključuje jedno drugo. Svaka država za sebe odlučuje kako će da radi, to su njeni nacionalni interesi, nikako se u to ne mešamo i svakako ćemo poštovati izbor Srbije kakvog god on bio.

Šta je izlaz iz ove situacije sa američkim sankcijama NIS-u?

– NIS ima za mene dva puta: prvo, da se nacionalizuje ili da da pravo prodaje drugoj strani. Mislim da bi to mogao biti dobar put, jer svi znamo da NIS ima monopol u Srbiji. A monopol ne mora da bude u trećim zemljama — ako ostane u ruskim rukama, Srbija ne može biti nezavisna država. Treće: ko može da zameni Rusiju u gasu i nafti? Pogledajte Azerbejdžan — ima svoje izvore i saradnju. Italija ima naftu iz Kuvajta. Može da se gleda i gasni tok iz Turske, LNG… ali to je komplikovan problem.

Kako vidite odnose Srbije i Ukrajine u ovom momentu?*

– Naši predsednici imaju dobre odnose — lične odnose.

Ovde u suštini prevladava proruski narativ, a većina medija ima taj stav — da je Ukrajina napala samu sebe. Šta mislite o tome?

– To je propaganda. Ovde postoji slobodni mediji i novinarstvo, ali i jaka ruska propagandna mašina. Sva propaganda prvo deluje u oblastima gde ljudi gledaju ruske televizije.

Kako vidite ove paravojne kampove po Srbiji za obuku vojnika koji se šalju u Ukrajinu?

– Znam mnogo o tim logorima. Neki su postojali i u Pridnjestrovlju, blizu Odese. Mislim da i u Srbiji mogu da postoje, jer ima mnogo proruskih ljudi, čak i u vlasti. Neću da navodim imena, ali svi znamo na koga mislim.

Da li ste ikada zvanično obavestili srpsku vladu o tim paravojnim centrima ili uputili protest?

– Nisam. Mislim da to nije diplomatsko pitanje. To treba da rešavaju bezbednosne strukture naših država kroz saradnju, a ne kroz diplomatske note. Ja mogu biti most između naših vlada — taj most mora biti snažan i zasnovan na poverenju.

Referendum o Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju izveden pod pretnjom oružjem

Ruski ambasador je izjavio da stanovnici Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja nisu podržavali režim u Kijevu koji vlada nakon državnog udara 2014. godine i da su iskoristili svoje demokratsko pravo i odlučili svojom voljom na referendum da budu deo Rusije, dodajući pritom da je to u skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija. Za ovog ruskog diplomatu referendum u prisustvu naoružanih ruskih vojnika predstavlja se kao neki demokratski proces.

Dakle, održavanje takozvanih referenduma, ali pod pretnjom oružja ruskih osvajača, predstavlja se kao demokratski proces. Vrlo dobro znamo da su ti ljudi koji su došli u Donbas bili obučeni u vojnu uniformu, da ne pričamo već o Hersonu i drugim oblastima u Ukrajini. Dakle, oni su koristili takozvane mirne ljude u vojnim uniformama, bez obeležja i na Krimu i u Donbasu. Meni je teško reći da li je to provokacija ili laž, ali to je iživljavanje nad pravom slobodnog izražavanja, kakav je referendum.