Od Savamale do Ćacilenda: Novo pismo jednog profesora studentima u blokadi

U aprilu 2024, nakon 10-dnevne potrage za nestalom dvogodišnjom devojčicom Dankom Ilić, Nepomenik je na konferenciji za medije izvestio o rezultatu istrage. Rekao je: „Imamo loše vesti za ovo dete, našu malu Danku iz Bora. Policija je uhapsila dva lica koja su… izvršila ubistvo male Danke… Priznali su delo obojica… S kakvim mi monstrumima imamo posla… Sad vode do mesta gde su bacili telo deteta.“ U medije je zatim pušten deo priznanja „ubice“ da je Danku oborio kolima, udavio ju, a onda su on i suvozač njeno telo stavili u kola i odvezli na deponiju. Istog dana priveden je i brat osumnjičenog na saslušanje. Drugi dan policija je izvestila da je taj brat umro „prirodnom smrću“ u policijskoj stanici.

Posle dve nedelje, Dankino telo nije pronađeno, a nema nijednog dokaza da je uopšte ubijena – nema bioloških tragova krvi, kose, udarca na automobilu, ničega. Ali je zato stigao sudsko-medicinski nalaz posle obdukcije tela brata osumnjičenog. U nalazu su konstatovane brojne povrede po telu, zbog čega su veštaci zaključili da nije umro prirodnom, nego „nasilnom smrću“.

A onda posle tri meseca, na saslušanju u tužilaštvu obojica osumnjičenih izjavljuju da Danku na dan njenog nestanka uopšte nisu ni videli. Pet meseci kasnije, bez ijednog dokaza o ubistvu, tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv dvojice osumnjičenih i predložilo da ih sud osudi na kazne doživotnog zatvora.

Godinu dana posle Dankinog nestanka, optužnica za ubistvo je vraćena tužilaštvu na dopunu istrage – upravo zbog nedostatka dokaza. Do danas nema nove optužnice, ne zna se šta se desilo sa Dankom, a dvojica osumnjičenih verovatno nemaju nikakve veze sa njenim ubistvom. Do danas niko od policijskih službenika nije priveden jer su na smrt pretukli brata osumnjičenog.

Dakle, cela konferencija za medije je bila jedna velika laž. A radilo se o politički potpuno neutralnoj temi – o nestanku dvogodišnje devojčice. Sada je tu i mrtav čovek za čiju smrt nema odgovornosti. Da se čovek zapita: S kakvim mi monstrumima imamo posla?

To nije prvi put da je Nepomenik lagao i manipulisao istragom – ima mnogo primera. Izdvojiću nekoliko.

Setimo se Savamale gde su u aprilu 2016. ljudi sa fantomkama rušili objekte. Nepomenik je tada tvrdio da ne zna ko su počinioci i da vlast nema veze s time. Posle toga je priznao da je vlast bila umešana, a da su to napravili „kompletni idioti“. A onda nakon izgradnje „Beograda na vodi“, tačno sedam godina kasnije, u aprilu 2023, Nepomenik je izjavio ni manje ni više: „Sa ponosom vam saopštavam – ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice“. Pošto Nepomenik nikada sam za sebe ne bi rekao da je „kompletni idiot“, onda je sigurno ponosni lažov.

Kada je u novembru 2019. godine otkrivena plantaža marihuane u „Jovanjici“, Nepomenik je tvrdio da se radi o „izmišljenoj aferi“ i da vlast nema nikakve veze sa tim. Ispostavilo se da je preduzeće „Jovanjica“ poslovalo pod kišobranom državne zaštite. Kod vlasnika „Jovanjice“ Predraga Koluvije je pronađena policijska legitimacija na njegovo ime i zvanična policijska rotaciona svetla za njegovo vozilo, a njegovu farmu su posećivali visoki državni zvaničnici. Sve je upućivalo na umešanost Nepomenika i njegovog brata, a Nepomenik je onda celu priču banalizovao lažima da su Nemačka i pola okruženja ionako legalizovale marihuanu. Nemačka je to učinila tek 2024, a pola okruženja nije ni danas. Uprkos svemu, o ovoj „izmišljenoj aferi“ se danas sudi Koluviji i njegovim saradnicima, ali ne i onima na vrhu.

Iste te 2019. godine je izbila i afera „Krušik“ – državne firme koja je po povlašćenim cenama prodavala oružje firmi oca tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića. Nepomenik je ponovo izjavio da se radi o izmišljenoj aferi, a radnik „Krušika“ Aleksandar Obradović, koji je razotkrio aferu, je uhapšen i protiv njega je pokrenuta istraga zbog odavanja poslovne tajne, koja nije nikada bila dovršena. Ako ga se sumnjičilo za odavanje poslovne tajne, to znači da je odao javnosti istinite informacije. Kako se onda radi o „izmišljenoj aferi“?

Kada je u januaru 2018. ubijen Oliver Ivanović, Nepomenik je odmah izvestio da se radi o „terorističkom aktu“ i rekao da „ima mnogo interesantnih detalja, koji ukazuju na moguće počinioce“ i dao svečano, ponovljeno obećanje srpskoj javnosti i Ivanovićevoj porodici: „mi ćemo da otkrijemo (ubice)“ i poručio da će ubica biti pronađen i kažnjen. Više od sedam godina od ubistva, Nepomenikova obećanja o pravdi ostaju neispunjena, a „interesantne detalje“ nikada nije objavio. Tek u junu 2024, Osnovni sud u Prištini je za ubistvo Ivanovića osudio četvoricu članova kriminalne grupe na čijem čelu se nalazio Nepomenikov bliski saradnik Milan Radoičić. Je li to bio taj „interesantan detalj“ koji ukazuje na mogućeg počinioca?

Nepomenik je 15. marta ove godine upotrebio zvučni top protiv građana pa lagao da policija uopšte nema takvo oružje. A onda se ispostavilo da ima, a specijalni izvestioci UN-a su zaključili da dokazi upućuju na upotrebu takvog oružja.

Tu je i laž o padu novosadske nadstrešnice. Na konferenciji za medije, Nepomenik je rekao ovako: „Užasan teroristički napad na druga lica i imovinu…“ Izvinite, pogrešnu sam laž stavio ovde, mada se poklapa sa poslednjom verzijom vlasti o tom događaju.

To je u stvari početak izjave o incidentu u Ćacilendu, a onda je Nepomenik nastavio: „Vi ćete sada videti video snimke… Videćete trenutak upucavanja… Reč je o licu koje je želelo da uđe u šator i vidi šta radi napadač koji je, videćete na snimku, poneo kantu benzina, koju je kupio. Nije niko povređen od plinske boce, već je povređen direktnim upucavanjem iz pištolja…“ Pritom su emitovani snimci „priznanja“ napadača da je pucao u Ćacilendu jer ga „šatori nerviraju“ i jer je mislio da će policija da ga ubije. Posle toga u medijima izlazi fotografija Nepomenika u poseti ranjenika u bolnici, a na Informeru fotografija napadača sa Andrejem Vučićem pardon Plenkovićem. Utvrđeno je, očekivano, da je druga fotografija fotomontaža, dakle, laž. A šta reći o prvoj fotografiji nakon što se Miloš Pavlović, student koji želi da uči sa prijavljenom adresom u Ćacilendu, obratio medijima iz bolnice u invalidskim kolicima zbog pokušaja „atentata“ na njega, a snimke su pokazale da se radilo o polivanju vode?

Ako je Ćacilend protest studenata koji žele da uče – šta u njemu rade napadač od 70 godina i žrtva od 57 godina, kanta benzina, plinska boca i pištolj? Ćacilend je Nepomenikova najveća laž jer tamo nema studenata. Ako je sve laž, kako da verujemo da se ovaj incident uopšte desio – kako da znamo da je navodni ranjenik pogođen pravim metkom? Kako znamo da napadač, čovek koji je radio u DB, nije bio u Ćacilendu po Nepomenikovom nalogu? Kako to da ga je policija saslušavala na ulici, a ne u policijskoj stanici? Kako to da je on tako mirno odgovarao na pitanja nakon što je pokušao da ubije čoveka i nadao se sopstvenom ubistvu? Kako to da Ćacilend nije uklonjen ako se tamo desio „teroristički napad“?

Ali vratimo se na onu originalnu laž o novosadskoj nadstrešnici, na koju je Nepomenik sigurno jako ponosan: „Kada smo sve renovirali i ogroman novac uložili… Samo tu nadstrešnicu nismo renovirali. Zašto? Ne znam, neko će valjda da pruži odgovore.“ Verujem da hoće, 1. novembra u Novom Sadu.

P.S. – Izvinjavam se Mihajlu Caniću, čitaocu Danasa, koji kritikuje moju anonimnost (neka pročita moje pismo u Danasu 27. 9. 2025), kao i stavove koje iznosim o raznim osetljivim pitanjima, smeta mu izraz „Nepomenik“, da huškam na nastavak blokada i po njegovom mišljenju odmažem jer stvaram podele. Ja uvek ponavljam, ne treba da verujete meni ili bilo kome. Proveravajte informacije i verujte sebi.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.