Starije osobe koje pređu samo 4.000 koraka dnevno jednom nedeljno i dalje smanjuju rizik od prerane smrti za četvrtinu, sugeriše jedna studija sa Harvarda.
Poznato je da ostajanje aktivnim što duže u kasnim godinama donosi širok spektar zdravstvenih koristi. Ali mnogi ljudi u 60-im, 70-im i starijim godinama mogu se iz raznih razloga boriti da ostanu vitalni, posebno da mogu dugo da hodaju. Do sada nije bilo jasno koliko ljudi dugo treba da hodaju dnevno da bi osetili neku korist po zdravlje. Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Harvard ima neke odgovore. Velika dugoročna studija ispitala je ne samo koliko koraka su stariji ljudi napravili, već i koliko često su postizali ciljeve koraka tokom nedelje, piše Gardijan.
Istraživači su otkrili da je postizanje 4.000 koraka dnevno jednog ili dva dana u nedelji povezano sa značajno manjim rizikom od smrti i manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (KVB), u poređenju sa nedostizanjem ovog nivoa bilo kog dana. Rezultati su objavljeni u časopisu „British Journal of Sports Medicine“.
Studija trajala četiri godine
Studija je pratila 13.547 Amerikanki starijih od 62 godine, sa prosečnom starošću od 72 godine. Nosile su uređaje za praćenje aktivnosti sedam uzastopnih dana između 2011. i 2015. godine i praćene su više od decenije. Nijedna nije imala srčanu bolest ili rak na početku studije. U periodu praćenja do kraja 2024. godine, 1.765 žena je umrlo, a 781 je razvilo srčanu bolest.
Prelazak najmanje 4.000 koraka dnevno tokom jednog ili dva dana u nedelji povezan je sa 26% manjim rizikom od smrti od svih uzroka i 27% manjim rizikom od smrti od srčanih oboljenja, u poređenju sa onima koji nisu dostigli ovaj prag ni jednog dana u nedelji.
Za one koji su postigli ovaj broj koraka najmanje tri dana u nedelji, niži rizik od smrti od bilo kog uzroka povećao se na 40%, ali je ostao na 27% za rizik od kardiovaskularne smrti. Istraživači su rekli da je važna stvar da je za smanjenje rizika od prerane smrti najvažnije koliko ljudi prepešače, a ne broj dana u kojima postignu određeni broj koraka.
Ne postoji „najbolji“ način da se hoda, dodali su. Ključno je samo da se koraci ubrzaju. Zaključili su da je „veći broj koraka, bez obzira na dnevne obrasce, povezan sa boljim zdravstvenim ishodima“. U proseku, žene su pravile 5.615 koraka dnevno. Ovo je bila opservaciona studija i stoga se nisu mogli izvući čvrsti zaključci o uzroku i posledici.
Važniji broj od učestalosti
Istraživanje je takođe imalo nekoliko ograničenja, posebno to što je fizička aktivnost procenjivana samo jednu nedelju i samo kod žena. Ipak, istraživači su napisali:
„Sadašnja studija… sugeriše da učestalost ispunjavanja dnevnih pragova koraka nije kritična (čak i 1 do 2 dana u nedelji od [više od] 4.000 koraka dnevno bilo je povezano sa nižom smrtnošću i kardiovaskularnim bolestima) i da je broj koraka važniji od učestalosti ispunjavanja dnevnih zahteva koraka kod starije populacije.“
Dodali su: „Važno objašnjenje je da ne postoji ‘bolji’ ili ‘najbolji’ obrazac za hodanje; pojedinci mogu da obavljaju [fizičku aktivnost] u bilo kom željenom obrascu (npr. ‘sporo i stabilno’ naspram ‘akumuliranih tj. grupisanih obrasca’) radi niže smrtnosti i rizika od kardiovaskularnih bolesti, barem među starijim ženama.“ Kad kaže grupisano, misli se na strategiju koncentrisanja broja koraka u nekoliko sesija umesto svakodnevno.
Zaključili su: „Ovi nalazi pružaju dodatne dokaze za razmatranje uključivanja metrika koraka u sledeće smernice [za fizičku aktivnost] i da je ‘grupisanje’ koraka održiva opcija za zdravlje.“
Post Views: 0
