Zemlje Zapadnog Balkana, među kojima su Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije, mogle bi da postanu članice Evropske unije bez prava veta, piše američki Politico.
Evropska unija je proširenje proglasila strateškim prioritetom suočena sa ekspanzionističkom agendom ruskog predsednika Vladimira Putina, iako plan da broj članica poraste sa sadašnjih 27 na čak 30 u narednoj deceniji istovremeno razotkriva unutrašnje podele unutar bloka.
„Buduće članice bi trebalo da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme, kao što je uvođenje kvalifikovane većine u većini oblasti politika“, rekao je Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga. „Proširenje ne sme da bude usporeno time što pojedine članice blokiraju reforme.“
Plan da se novim članicama privremeno uskrate puna prava glasa „osigurao bi da Unija ostane sposobna da deluje čak i kada se proširi“, rekao je Hofrajter. „Iz razgovora sa predstavnicima zapadnobalkanskih država dobijam jasne signale da se ovaj pristup smatra konstruktivnim i izvodljivim.“
Zahtev da se nove zemlje ne primaju dok EU ne reformiše svoj način funkcionisanja, upozorio je, rizikuje da „blokira proširenje na mala vrata“.
Daleko od članstva i nakon sprovedenih reformi
Ovaj potez dolazi u trenutku sve većeg nezadovoljstva u istočnoevropskim i zapadnobalkanskim državama kandidatima koje su sprovele duboke unutrašnje reforme, ali su i dalje daleko od članstva, godinama nakon podnošenja kandidature. U slučaju Crne Gore, pregovori o pristupanju EU započeli su još 2012. godine.
„Poslednja zemlja koja je ušla u EU bila je Hrvatska, pre više od deset godina, a u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju,“ rekao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović za Politico. „Zato verujem da je sada vreme da se proces oživi, da se obnovi i sama ideja EU kao kluba koji i dalje ima privlačnu snagu.“
Zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka ponovio je slične stavove, pozivajući na „kreativna“ rešenja za deblokadu procesa proširenja. Kandidatura Ukrajine trenutno je zaustavljena vetom Mađarske.
„Čekanje nije opcija,“ rekao je Kačka u intervjuu. „Potrebno je rešenje ovde i sada. To je važno za Ukrajinu, ali i za EU. Mislim da, dok Rusija testira evropsku bezbednost dronovima, isto čini i podrivanjem jedinstva Evropske unije.“
Države članice odbijaju da ubrzaju proces proširenja
Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila proširenje u središte svoje strateške agende, nagoveštavajući članstvo Ukrajine i Moldavije do 2030. godine, države članice za sada odbijaju da ubrzaju proces.
Početkom meseca, članice EU su odbile pokušaj predsednika Evropskog saveta Antonija Koste, o kojem je Politico prvi izvestio, da se krene napred sa proširenjem.
Predlog za promenu pravila o članstvu u EU je još u ranoj fazi i morao bi da bude odobren od svih postojećih članica, navode tri evropska diplomate i jedan zvaničnik EU upoznat sa diskusijama. Ideja je da bi novi članovi stekli puna prava tek nakon što EU sprovede reforme koje bi otežale pojedinačnim državama da stavljaju veto na zajedničke politike.
To je najnoviji pokušaj vlada koje podržavaju proširenje EU, kao što su Austrija i Švedska, da udahnu novi život procesu koji je trenutno blokiran od strane Budimpešte i još nekoliko prestonica, zbog straha da bi proširenje donelo neželjenu konkurenciju na domaćem tržištu ili ugrozilo bezbednosne interese.
Proširenje strareški prioritet EU
Evropska unija je proširenje proglasila strateškim prioritetom suočena sa ekspanzionističkom agendom ruskog predsednika Vladimira Putina, iako plan da broj članica poraste sa sadašnjih 27 na čak 30 u narednoj deceniji istovremeno razotkriva unutrašnje podele unutar bloka.
„Buduće članice bi trebalo da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme, kao što je uvođenje kvalifikovane većine u većini oblasti politika“, rekao je Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga. „Proširenje ne sme da bude usporeno time što pojedine članice blokiraju reforme.“
Bez prava veta
Inicijativa bi omogućila zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, da uživaju mnoge prednosti članstva u EU, ali bez prava veta, koje su vlade zemalja članica uvek smatrale krajnjim oruđem za sprečavanje politika koje im se ne dopadaju.
Prema rečima diplomata i zvaničnika, ideja koja se neformalno razmatra među članicama EU i Komisijom jeste da se nove zemlje prime bez prava veta, barem u početnom periodu članstva. To bi im omogućilo ulazak pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe da se menja osnovni ugovor EU, što mnoge vlade smatraju neprihvatljivim.
Ranije su lideri EU insistirali da je takva promena ugovora neophodna pre nego što blok primi nove članice poput Ukrajine, upozoravajući na rizik od dodatnih zastoja u Briselu. Međutim, pokušaji da se pravo veta ukine i za postojeće članice naišli su na snažan otpor, ne samo Mađarske, već i Francuske i Holandije.
Samit „Berlinski proces“
Lideri zemalja Zapadnog Balkana sastaće se u sredu u Londonu sa evropskim liderima na samitu „Berlinski proces“, posvećenom jačanju integracija u regionu kao uvodu u članstvo u EU.
Uoči izveštaja Evropske komisije o napretku pregovora sa kandidatima (tzv. paket proširenja), jedan od evropskih diplomata sugerisao je da bi Komisija mogla da ubrza proces tako što bi vodila pregovore bez formalnog odobrenja svih 27 zemalja članica za svaku fazu, čime bi se izbeglo davanje Orbanu prava veta na svakom koraku.
Kao deo paketa proširenja, Komisija bi takođe mogla da predloži interne reforme EU radi pripreme Unije za prijem novih članica.
Post Views: 1
