NIKAD NISAM ŽURIO: Legendarni odbojkaš Dragan Stanković i u 40. godini igra sa istim žarom kao na početku bogate karijere

JOŠ je rano da se okače patike o klin. Legendarni odbojkaš Dragan Stanković juče je proslavio 40. rođendan, odlučan da i dalje uživa u igri na mreži. Trofejni bloker želi i dalje da se dokazuje u italijanskoj ligi, novi izazov je našao u Grotacoliti, klubu koji nema šampionske ambicije kao što su imali Lube ili Modena.

FOTO: N. Paraušić

– Što sam stariji manje se radujem rođendanu, tako da mogu da poželim, sa sportske strane, da ostanem zdrav i da budem u dobroj formi od početka sezone – priča u telefonskom razgovoru za „Novosti“ Dragan Stanković.

Nekadašnji kapiten Srbije nije prvi naš odbojkaš koji je ostao na terenu posle 40 godine. I nema neki recept za dugovečnost.

– Karijera jednog sportiste traži dosta odricanja. Verovatno sam kao mlađi radio neke stvari da se što bolje oporavim, jer je oporavak najbitniji. Iskreno, nisam se ni nadao da ću igrati i u 40-oj – kaže Stanković.

Karijeru je verovatno produžio što je priču u reprezentaciji završio u 32 godini.

– Nisam se oprostio od „orlova“ da se sačuvam, nego što sam hteo da budem što više sa porodicom i da uživam tokom leta. Sigurno mi je i to pomoglo da ovoliko dugo trajem – primećuje Stanković.

Dragan je već 15 godina u Italiji. Postao je legenda Lubea, dokazivao se u Pjaćenci i Modeni. Šta ga je privuklo da pojača Gratocalitu…

– Uvek želim da igram i to me gura da nastavim dalje. Privuklo me je i što je klub na 20 minuta od Ćivitanove, gde živim sa porodicom. To mi je bio veliki motiv, jer sam šest godina, jednu u Pjaćenci, pet u Modeni, bio odvojen od porodice. Došao sam u klub, koji i ove godine želi da izbori opstanak, ako ne i nešto više. A i imaću više prostora za igru, što u poslednje dve godine u Modeni nije bio slučaj – naglašava Stanković.

Slavni odbojkaš se, za razliku od mnogih mladih igrača, dugo spremao za odlazak u inostranstvo. Prvo je iz zaječarskog Timoka došao u Crvenu zvezdu, potom se preselio u Budvanku rivijeru, da bi se okušao u Lubeu i osvojio srca navijača.

– Svako ima svoj put, a ja sam odlučio da idem postepeno. Nikad ne idem tri koraka unapred, nego korak po korak. Gledao sam da tako bude iz godine u godinu. Vidim i da ima dosta igrača koji se otisnuli sa 18,19 godina u veliki klub i imali manje prostora za igru. Ne igraju, budu zaboravljeni i desi se da se izgube… Opet imamo primer Uroša Kovačevića da je otišao vrlo mlad i da je napravio karijeru kakvu je napravio. Nekad je dobro otići rano, kada klub stavi akcenat na razvoj mladog igrača. Ali, ako klub samo dovede igrača da ga drugi ne bi angažovao onda to nije dobro – ističe Stanković.

Priznaje Dragan da sve manje prati srpsko prvenstvo, a što se reprezentacije tiče smatra da je neophodno strpljenje.

– Dosta igrača je otišlo u jednoj godini, a nije se na vreme radilo na zamenama. Nemamo veliki broj odbojkaša i veliki izbor, tako da ne može za godinu, dve sve da se reši. Sigurno je da u ovom trenutku reprezentacija neće biti na onom nivou na kojem je srpska javnost navikla. Svaka promena je teška, treba dosta strpljenja i dosta dobrog rada da bi se reprezentacija vratila tamo gde bi trebalo da bude. Bez obzira ko je tu, ko nije, to je ono što Srbija ima. Srbija mora da bude spremna da se bori za to, da se iz dana u dan radi, napreduju i da se postepeno vrati tamo gde i pripada – podvlači Stanković.

Sin Luka veoma talentovan

NASLEDNIK Luka trenira u Lubeu i svi kaže da je jedan od najtalentovanijih igrača u svom uzrastu.

– Dosta je dobar za svoje godine. Primač je i igra dosta, po meni i previše. Igra u tri kategorije: svojoj do 15 godina, do 17 i čak u Seriji D, gde su i iskusniji igrači sa 30 i više godina. Ima dosta utakmica, a sigurno je da se kroz mečeve dosta napreduje. Kćerke se sportom bave više zbog druženja, zdravog odrastanja, nisu opterećene karijerom. Starija Sara trenira košarku, a mlađe Andrea se sa odbojke prebacila na plivanje – ponosan je na decu Stanković.

Zvezda u malom

STANKOVIĆU će društvo u Grotacoliti praviti i dvojica bivših zvezdaša Dušan Petković i Lazar Koprivica. Nisu nikad igrali zajedno u crveno-belom dresu, ali su deo šampionskih generacija.

– Samo sam sa Petkovićem nekoliko puta bio u reprezentaciji. Ja sam otišao iz Zvezde pre nego što su oni došli. Dobro je da imam skim da se našalim i podsetim nekih anegdota iz reprezentacije.Klub nema ambiciju da bude u gornjem delu tabele, pokušaćemo našim iskustvom i znanjem da sve to postavimo na čvrstim temeljim, da se zabavimo ove godine – kaže Stanković.

BONUS VIDEO: Šampioni u fokusu: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć