U momentima tuge, praznine, besa ili bespomoćnosti, mnogima od nas dešava se da posegnemo za čokoladom, testom ili brzom hranom. Možemo ili ne moramo biti svesni toga u datom trenutku, ali hrana koju tada unosimo ima funkciju utehe. Fenomen “comfort food-a” (hrane za utehu) ukazuje na složen odnos između psihološkog doživljaja, telesnosti i značenja koje sami gradimo kroz iskustvo. U ovom kontekstu, pitanje nije samo šta jedemo, već šta određena hrana znači za nas.
Potreba za hranom koja ima funkciju utehe povezana je sa emocionalnom regulacijom. Osim toga što aktivira dopaminski sistem nagrade u našem telu, hrana koju unosimo u situacijama obojenim snažnim neprijatnim emocijama služi tome da ih ublaži. Međutim, hrana vrlo često može biti i zamena za odnos, kao i za osećaj sigurnosti i povezanosti koji nam trenutno nedostaje. Nekada nas hrana može utešiti i u nekim specifičnim situacijama, kao na primer kada se osećamo usamljeno, nostalgično ili kada nam je potrebno sećanje na dom i detinjstvo. Hrana tada nema samo ulogu sredstva umirenja, već i neke vrste mosta prema emocionalnim iskustvima iz prošlosti.
Odnos koji imamo prema hrani nije univerzalan, već predstavlja individualnu konstrukciju smisla. On se gradi kroz ličnu istoriju, porodične rituale i kulturne narative. Tako, na primer, čin kuvanja može predstavljati brigu o sebi za jednu osobu, dok za drugu može buditi sećanje na odsutnog roditelja i stvarati snažan otpor. Isto tako, zajednički porodični obrok može biti čin pripadanja za nekoga, ali i prostor za kritiku i osudu za nekog drugog. Ako nam se nekada desi da spontano posegnemo za određenim kolačem iz bakine sveske, mi u tom momentu ne tražimo samo šećer koji će nas umiriti ako se osećamo preplavljeno, već tražimo kontakt sa nekom verzijom sebe koja se osećala voljeno, prihvaćeno i bezbrižno. „Comfort food“ je, zapravo, kompleksna spona između tela, sećanja i identiteta.
Kada neka osoba u našem okruženju kaže da je čokolada smiruje, to ne podrazumeva nužno neku vrstu zavisnosti, već može predstavljati simbol pokušaja da se pronađe parče stabilnosti u svetu koji ponekad deluje previše haotično. U tom slučaju, hrana predstavlja resurs za emocionalnu regulaciju i način na koji sebi obezbeđujemo osećanje sigurnosti.
„Comfort food“ može biti i čin stvaranja smisla u trenucima kada se osećamo prazno. To podrazumeva one situacije kada “jedemo iz dosade”. Instant gratifikacija koju nam donosi gutanje i žvakanje hrane u kojoj uživamo predstavlja trenutni beg od osećanja dosade i praznine, koju savremeni čovek oseća mnogo češće nego što bi to voleo da prizna.
U terapijskoj sobi, način na koji govorimo o hrani često otkriva naše obrasce nošenja sa emocijama. Neki od nas kroz hranu gase unutrašnji nemir, dok drugi u njoj traže kontrolu ili kontinuitet. Prepoznavanje tog specifičnog značenja koje pridajemo hrani može biti važan deo razumevanja sopstvenih psiholoških procesa.
Većina nas verovatno može da se prepozna u nekim delovima ovog teksta, što ne znači nužno da imamo nezdrav odnos prema hrani ili da imamo problem sa emocionalnom regulacijom. Mera je ključna reč u ovom kontekstu. Međutim, ukoliko primetimo da preterujemo sa hranom i da je previše često koristimo za regulisanje određenih potreba ili emocija, možda je trenutak da postavimo sebi sledeća pitanja:
-
Kako bih se osećao/la da ne uzmem sada ovu hranu?
-
Šta bi još, osim hrane, moglo da mi pomogne da prevaziđem ovu emociju?
-
Da li bih mogao/la da izdržim da neko vreme samo sedim sa ovim osećanjem, ili mi je neophodno nešto spolja da me umiri?
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Anom Kojić, psihologom i psihoterapeutom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
