Potpuno je jasno zašto Vučić beži od izbora kao „đavo od krsta“: Istraživanja i dalje pokazuju da ga studenti ubedljivo pobeđuju

Istraživanja javnog mnjenja, koja nisu pod kontrolom režima Aleksandra Vučića, mesecima unazad pokazuju da studentska lista ubedljivo pobeđuje listu koju bi podržao i formirao predsednik Srbije.

Prvo u nizu, koje je takav ubedljiv nalaz ispostavilo javnosti bilo je u julu mesecu, kada je agencija Sprint Insight saopštila da studenti „šiju“ Vučića sa više od deset odsto razlike. Tada je rezultat bio 54.8 odsto za studente naspram Vučićevih 42,1 procenata glasova.

U međuvremenu je izašlo jedno istraživanje sa sumnjivom pozadinom, Stratedžik marketinga, koje u svoj opus ispitivanja nije uopšte uzelo postojanje studentske liste kao opcije, pod izgovorom da ona još nije obelodanjena i da faktički ne postoji. Umesto njih, u svoj metodološki pristup ispitivanja građanki i građana uvrstili su opozicione partije, za koje je jasno da nemaju ni do pet odsto podrške, i da kada se suoče sa Vučićem – predsednik Srbije nosi ubedljivu prednost i pobedu.

Izašlo je potom i istraživanje Nove srpske političke misli sprovedeno od kraja avgusta do početka septembra, koje je pokazalo da bi za Vučića glasalo 33,2 odsto ispitanika, a 41,6 odsto protiv.

Na kraju, 13. oktobra, Crta je objavila svoje istraživanje, koje i dalje pokazuje ubedljivu prednost studentske liste nad Vučićevom. Za studentsku listu glasalo bi 44, a za Vučićevu 32 odsto birača.

To što Vučić ne sme da raspiše izbore, za sagovornike Danasa je jasno – upoznat je sa istraživanjima javnog mnjenja bolje od svih i zna da bi ih čak i u nefer uslovima, nasilja i apsolutne kontrole medija – izgubio.

Naši sagovornici, međutim, nisu saglasni oko toga da li je zahtev studenata opoziciji da se povuče iz izbornog procesa opravdan, kao i da im da samo tehniku podršku, a ni to, ističu – ne mora.

„Što duže Vučić bude čekao, imaće lošiju situaciju“

Pa meni se čini, iz rezultata raznih istraživanja, iz onoga što vidimo jednostavno u svakodnevnom životu, da su se strane jasno podelile. i da Aleksandru Vučiću veliki problem predstavlja to što, u stvari, nema odakle da izvuče nove glasače – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Kako dodaje, Vučić ima svoj pul glasača koji je sad, očigledno, u ovoj društvenoj situaciji nedovoljan da bi on pobedio na izborima.

– I zato i nema izbora uostalom. Možda mu je samo bila dobra situacija da raspisuje nekad izbore u momentu kad vidi da vlada rasulo na drugoj strani. Ne rasulo, možda to je prejaka reč. Ali kad vidi da druga strana nije dobro organizovana – kaže Bursać.

Jedan od tih momenata je bio možda ovaj ciklus preko leta i sad rana jesen, ističe.

– Jer je jasno da se studenti bave ispitima, da je malo opao intenzitet i slično… I da bi možda ta mobilizacija teže išla. To je isto bio rizik uzevši u obzir ove brojke. Ali možda je mogao, uzevši u obzir njegovu izbornu mašineriju, da u takvoj situaciji na izborima prevlada. Što duže bude čekao, imaće lošiju situaciju. Čini mi se, jer ova pobuna se neće ugasiti i sad će ići nekom uzlaznom putanjom mobilizacije – napominje sagovornik Danasa.

Posebno od 1. novembra, pa nadalje, Vučić će biti u sve lošijoj i lošijoj situaciji, kaže dalje.

– Posebno što vidimo da mu neke njegove standardne metode mobilizacije glasača, kao recimo ove ekonomske mere… Ne funkcionišu, jer jednostavno ne privlače nove glasače…, nema odakle. Tako da mislim da se čekanje njemu u stvari ne isplati i da će biti u sve lošijoj situaciji što duže bude čekao – zaključuje Dejan Bursać.

Imajući u vidu primećivanja da se studentski bunt polako gasi, da nema više masovnih demonstracija, blokada i angažovanja velikog broja građanki i građana koji protestno ustaju protiv režima, sumnje i bojazan tog dela naroda – da Vučić jača i pobeđuje buntovnike – opravdan je i jasan. Zbog toga je sva pažnja uprta u naredni veliki datum za okupljanje i pokazivanje snage borbe protiv Vučića na godišnjicu od pada nadstrešnice u Novom Sadu.

„Nije svrsishodno eliminisati političke partije“

Mi iz Demostata već dugo ponavljamo naše nalaze koji govore o jednoj listi opozicije – studenata i političkih partija – kao o najboljem rešenju, kao i da su sve ostale opcije lošije od ove sa jednom listom svih.

Nije svrsishodno eliminisati političke partije, a već čujemo najave o izlasku pojedinih partija na izbore.

– Studenti bi trebalo da budu fleksibilniji prema političkim partijama opozicije. Opet se moramo vratiti na poučne slučajeve Kosjerića i Zaječara iz ove godine, ali i beogradskih izbora 2023. godine. Opozicija je u Beogradu imala u zbiru deset odsto više glasova, odnos je bio odnos 55 odsto naspram 45, ali to nije bilo dovoljno usled opozicione razdrobljenosti na veliki broj lista – podseća naš sagovornik.

Postoje i ozbiljni izazovi sa kojima se suočavaju studenti i njihov pokret, dodaje.

– Naime, studenti su realno jedna ideološki heterogena celina, a homogenost su obezbedili sa početna četiri zahteva. Čim krenu ideološke profilacije unutar pokreta narušava se glavna snaga tog studentskog “keč ola”, ta homogenost koju obezbeđuje taj oklop od četiri zahteva – zaključuje Mandić.