MMF oborio procenu rasta Srbije u ovoj godini na svega 2,4 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u Svetskim ekonomskim izgledima danas objavljenim smanjio projekciju privrednog rasta Srbije u 2025. godini na 2,4 odsto.

Ovo je značajno smanjenje, s obzirom na to da je u prethodnj projekciji iz aprila ove godine MMF video rast srpske ekonomije od 3,5 odsto

Za sledeću godinu očekuje se oporavak na 3,6 odsto, a 2027. godine zapravo povratak na nivo rasta iz prošle godine – četiri odsto.

U regionu, ne računajući ostale zemlje Zapadnog Balkana koje nisu obuhvaćene ovim izveštajem, najveća korekcija na dole je baš kod Srbije.

Kod Mađarske su očekivanja smanjena sa 1,4 na 0,6 odsto, Rumunije sa 1,6 na jedan odsto, Hrvatskoj je ostala ista projekcija-3,1 odsto, dok je Bugarskoj čak i povećana sa 2,5 na tri odsto.

Za region rastuća Evropa, MMF očekuje smanjenje rasta sa 3,5 odsto u 2024. na 1,8 odsto u ovoj godini. Ovo je u velikoj meri posledica snažnog usporavanja Rusije sa 4,3 odsto u poršloj, na svega 0,6 odsto u ovoj godini.

Što se tiče inflacije u Srbiji, MMF očekuje da prosečan rast potrošačkih cena u ovoj godini bude 4,6 odsto, što je skoro na prošlogidišnjem nivou. Deficit tekućeg računa platnog bilansa trebalo bi da bude 5,3 odsto BDP-a, a nezaposlenost 8,6 odsto.

Što se tiče globalnog privrednog rasta, MMF očekuje usporavanje sa 3,3 odsto u 2024. na 3,2 odsto u 2025. godini i na 3,1 odsto u 2026.

Na osnovu kvartalnih podataka (četvrti kvartal ove u odnosu na četvrti kvartal 2024), predviđa se da će rast usporiti sa 3,6 odsto u 2024. na 2,6 odsto u 2025, a zatim se oporaviti na 3,3 odsto u 2026. godini.

Za SAD očekuje se usporavanje privrede na dva odsto u 2025. godini, usled neizvesnosti u vezi ekonomske politike, visokih trgovinskih barijera i slabijeg rasta zasposlenosti.

Ekonomija evrozone, koja je bitna i za privredu Srbije, prema oceni MMF-a, trebalo bi da blago ubrza rast u odnosu na prošlogodišnjih 0,9 odsto na 1,2 odsto u ovoj i 1,1 odsto u 2026. godini.

Za Kinu se očekuje rats u 2025. godini od 4,8 odsto, što je za 0,3 procentna poena više nego što se očekivalo u oktobru prošle godine. Indija bi prema oceni Fonda trebalo da raste 6,6 odsto.

Na globalna ekonomska kretanja u velikoj meri uticale su trgovinske i carinske mere ekonomskih sila. Američke carine uvedene u februaru su u međuvremenu ublažene kasnijim trgovinskim sporazumima. Tako je i prognoza globalnog rasta povećana sa aprilskih 2,8 odsto na 3,3 odsto.

Rizici po izglede i dalje su pretežno negativni, kao i u prethodnim izveštajima.

„Produžena neizvesnost politike mogla bi da priguši potrošnju i investicije. Dalja eskalacija protekcionističkih mera, uključujući netarifne barijere, mogla bi da potisne investicije, poremeti lance snabdevanja i uguši rast produktivnosti. Veći od očekivanih šokovi u ponudi radne snage, posebno usled restriktivnih imigracionih politika, mogli bi smanjiti rast, naročito u ekonomijama koje se suočavaju sa starenjem populacije i nedostatkom kvalifikacija. Fiskalne ranjivosti i krhkost finansijskih tržišta mogu se kombinovati sa rastućim troškovima zaduživanja i većim rizicima refinansiranja za države. Nagle korekcije vrednosti tehnoloških akcija mogle bi biti izazvane razočaravajućim rezultatima u vezi sa zaradama i dobicima u produktivnosti vezanim za veštačku inteligenciju (AI), što bi označilo kraj AI investicionog buma i pripadajuće euforije finansijskih tržišta, sa mogućim širim posledicama po makrofinansijsku stabilnost“, upozoravaju u MMF-u.

Pritisak na nezavisnost ključnih ekonomskih institucija, kao što su centralne banke, mogao bi narušiti teško stečeno poverenje u politike i potkopati ispravno ekonomsko odlučivanje, i zbog smanjene pouzdanosti podataka.

Skokovi cena sirovina, koji potiču od klimatskih šokova ili geopolitičkih tenzija, predstavljaju dodatne rizike, naročito za zemlje sa niskim prihodima koje uvoze robu, navodi se u izveštaju MMF-a.