Bolnice širom sveta beleže zabrinjavajući porast uobičajenih infekcija koje su otporne na antibiotike, a doktori tvrde da će se broj smrtnih slučajeva izazvanih rezistencijom na lekove naglo povećati u narednim godinama.
Jedna od šest laboratorijski potvrđenih bakterijskih infekcija bila je otporna na lečenje antibioticima u 2023. godini, s tim da je više od 40 odsto antibiotika izgubilo potencijal u borbi protiv uobičajenih infekcija krvi, creva, urinarnog trakta i seksualno-prenosivih infekcija u periodu između 2018. i 2023. godine, kako su pokazali podaci.
Problem se pokazao kao najozbiljniji i pogršava se u zemljama sa najnižim i srednjim prihodima i s onima sa slabijim zdravstvenim sistemima, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o globalnom nadzoru otpornosti na antibiotike, koji je prikupio podatke o više od 23 miliona bakterijskih infekcija iz 104 zemlje, piše Gardijan.
Ponestaje opcija za lečenje
“Ova saznanja su duboko zabrinjavajuća”, rekao je dr Ivan Hutin, direktor odeljenja za antimikobnu otpornost SZO. “Kako otpornost na antibiotike nastavlja da raste, ponestaje nam opcija lečenja i dovodimo živote u opasnost, posebno u zemljama gde je prevencija i kontrola infekcija slaba, a pristup dijagnostici i efikasnim lekovima već ograničen.”
Procene otpornosti za neke zemlje mogu biti neprecizne zbog toga što zdravstveni sistemi prijavljuju podatke samo iz specijalizovanih bolnica koje se bave najtežim infekcijama. Međutim, na osnovu prikupljenih podataka, SZO procenjuje da je jedna od tri bakterijske infekcije u jugoistočnoj Aziji i isto toliko u istočnom Mediteranu bila otporna na antibiotike 2023, a jedna od pet u Africi.
Patogeni evoluiraju
Antimikobna rezistencija (AMR) nastaje kada patogeni evoluiraju da bi se odbranili od lekova koji se koriste za njihovo uništenje. Godine 2021, 7,7 miliona ljudi širom sveta umrlo je od bakterijske infekcije. Rezistencija na lekove doprinela je 4,71 milion smrtnih slučajeva, od kojih je 1,14 miliona direktno pripisano bakterijama.
Izveštaj je izazvao ozbiljnu zabrinutost zbog gram negativnih bakterija, onih zaštićenih spoljašnjom ljuskom, kao što su Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae, koje izazivaju neke od najtežih bakterijskih infekcija koje obično vode do sepse, otkazivanja organa i smrti.
Hutin kaže da su 40 odsto E. coli i više od 55 odsto K.pneumoniae otporne na treću generaciju cefalosporina, lekova prvog izbora za takve infekcije. U afričkom regionu SZO otpornost često prelazi 70 procenata, rekao je.
Izveštaj je pokazao da je otpornost na kritične antibiotike drugog izbora, posebno karbapeneme i fluorokinolone, takođe rasla među ključnim gram-negativnim bakterijama kao što su Acinetobacter, K. pneumoniae i salmonela.
„Ovi antibiotici su ključni za lečenje teških infekcija, a njihova sve veća neefikasnost sužava mogućnosti lečenja“, rekao je Hutin.
Dr Manika Balasegaram iz Globalnog partnerstva za istraživanje i razvoj antibiotika rekla je da izveštaj doprinosi dokazima da su infekcije otporne na lekove dostigle „kritičnu prekretnicu“.
„Za lečenje najteže gram-negativne infekcije sada počinju da nadmašuju razvoj antibiotika, bilo zato što pravi antibiotici ne dopiru do ljudi kojima su potrebni, ili zato što se uopšte ne razvijaju“, rekao je on. „Kao rezultat toga, očekuje se da će broj smrtnih slučajeva od antimikrobne rezistentnosti sada naglo porasti, povećavajući se za 70% do 2050. godine.“
Razvijati prave antibiotike
Nije dovoljno razviti nove antibiotike, oni moraju biti pravi, oni koji ciljaju infekcije koje imaju najveći uticaj na javno zdravlje. Ne uspevamo da zamenimo antibiotike koje gubimo zbog rezistencije, a ovaj najnoviji izveštaj SZO pokazuje počinjemo da osećamo posledice.
„Do sada se narativ o antimikrobnoj rezistentnosti s pravom fokusirao na prekomernu upotrebu antibiotika, ali to nije dovoljno. Da bismo izbegli prekretnicu, sada moramo usmeriti napore i na ubrzavanje inovacija i povećanje njihove odgovarajuće upotrebe.“
Profesor Sandžib Bakta, koji radi na lekovima za borbu protiv antimikrobne rezistencije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da je izveštaj SZO otkrio „alarmantnu eskalaciju otpornosti“, posebno među gram-negativnim bakterijama. Dodaje da borba protiv ovakve rezistencije zahteva „prilagođenu globalnu akciju“, od jačanja nadzora i dijagnostike do obezbeđivanja jednakog pristupa antibioticima uskog spektra. Sprečavanje infekcija je takođe važno kroz čistiju vodu, bolju sanitaciju, higijenu i vakcinaciju.
„Ključno je da su potrebna obnovljena ulaganja kako bi se podržala interdisciplinarna, optimistična istraživanja usmerena na otkrivanje novih terapijskih intervencija protiv bakterija otpornih na lekove“, rekao je on.
Post Views: 15
