Kada po ukrajinskoj pozadini pogodi razne mete kiša dronova-kamikaza „geran-2“, to se čini kao nešto sasvim normalno u diskursu i elite i običnih stanovnika članica EU, ali sada kada nešto leti i kod njih uznemireni su i traži se oštra i brza reakcija.
Ruski dronovi u pogledu cene–efikasnosti pokazali su se izuzetnim sredstvom jer su poslužili za prikaz sile na istočnom krilu NATO-a za smešan utrošak od nekoliko hiljada evra po letelici.
Kao nekada tokom Drugog svetskog rata kada su žene piloti letele na dvokrilcima presvučenim platnom U-2 (tokom rata preimenovani su u Po-2 i pod tom oznakom bili su poznati u jugoslovenskim pilotskim školama i aero-klubovima) i nisu dale po čitavu noć vermahtovcima da zatvore oči, i sada jeftino jednostavno sredstvo koristi se za „borbeno uznemiravanje“. Pilota nema, platno je zamenila plastika, sredstva su nesmrtonosna, ali efekti su snažni. Piše se i priča o tim dronovima i izveštaj o tome, pretpostavimo, raduje Moskvu.
U širem kontekstu Rusi se trude da pokažu silu – što dronovima, što maskirovkom koju predstavlja podsticanje obojenih revolucija. Moldavski slučaj čini se vrlo jasnim – pričali su kako natovske službe nešto pripremaju, a četa provokatora smucala se oko Loznice i prošli su brzi kurs pokretanja nemira. Naravno, da su to učinili rekla bi kasnije zvanična Moskva da se ponovo vidi šta to radi CIA, Mi-6 i BND i ostali. Stara fora, ali dobro prolazi.
Zasada ne znamo razmere stranih aktivnosti. Ko zna, možda se i nama nešto priprema. Neobičan detalj u mozaiku je „otkriće“ ruske vanjske obaveštajne službe da se u Srbiji priprema revolucionarni haos i da se zna i dan i čas. Podseća li vas to na Vučićevo proročanstvo da će 15. marta da „odjekne tišina“, i to baš od sedam časova uveče?
Ima Kremlj motive da zamuti vodu svuda gde može i da popravi pozicije prema NATO-u, i zadali su domaći zadatak savezu da formira odbrambeni štit protiv dronova i drončića.
Kratkoročno Rusi su postigli nešto, ali na duži rok NATO sada ima izvrsnu priliku da prene iz sna mehanizme koji će dovesti do razmišljanja kako rešiti problem i u okviru vojnog zanata i tehnički.
Primarno mesto možda će imati ofanzivni pristup protivvazdušnoj odbrani – zašto čekati da dron poleti kada se može uništiti fabrika u kojoj se pravi ako se ukrajinskoj armiji dostavi šta treba od dalekometnih sredstava ratne tehnike. I do sada su na udaru ukrajinskih dronova bili pogoni u posebnoj ekonomskoj zoni Alabuga u Tatarstanu u kojoj se od sredine 2023. godine izrađuju dronovi-kamikaze po iranskoj licenci. Tamo radi fabrika u vlasništvu ministarstva odbrane koja se zove „Staljinski sokoli“. U doba kada je brkati čiča rukovodio iz Kremlja, taj nadimak imali su piloti sovjetske avijacije i neko se prisetio tih vremena.
U proleće 2024. jedan dron pao je na halu i interesantno je da su ruski antivladini izvori saznali da su na listi povređenih bili domaći radnici i pridošlice iz Kirgizije (da računamo da su to braća iz SSSR-a), ali i iz Kenije, Južnog Sudana, Ruande, Zimbabvea, Konga, Nigerije i naravno Šri Lanke koja je postala i nama poznati izvoznik gastarbajtera.
Rusi se hvale da drastično podižu proizvodnju dronova „geran-2“ sa dvotaktnim motorom i nove letelice sa mlaznim motorom. Ukrajinska obaveštajna služba smatra da je produkcija sada više od 5.500 komada mesečno i da su velikoserijska proizvodnja i jeftina strana živa sila u halama oborile cenu na samo 70.000 dolara za jedan dron koji do cilja duboko u Ukrajini prenosi ekvivalent avionske bombe od 50 kg.
Nemojte pomisliti da je to malo ako poredite sa standardnim teretom ruskih frontovskih bombardera Su-34 koji koriste planirajuće bombe od 500 kg i 250 kg. Kada roj dronova doleti, može da pretvori i velike hale neke fabrike u ruševinu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČEVRTKA, 2. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 13
