HRANA ZA SRCE: Ovo povrće pozitivno utiče na rad kardio-vaskularnog sistema

UNOS vitamina, minerala i antioksidanana je preduslov za dobro zdravlje srca. U kom ih povrću ima najviše i koliko bi dnevno trebalo da ga pojedemo da bismo očuvali srčani mišić i zdravlje vaskularnog sistema?

Foto: Piksabej

-Povrće i zeleniš su u osnovi većine planova zdrave ishrane – ove namirnice smanjuju rizik od razvoja hroničnih oboljenja, podstiču pravilan rad mozga, srca i krvnih sudova, navodi ruski gerijatar Olga Tkačeva. -U povrću ima puno vlakana, vitamina, minterala i biološki aktivnih jedinjenja kao što su antioksidansi i organske kiseline. Što je raznovrsniji izbor povrća u tanjiru, to je i širi spektar fitonutrijenata koje unosimo u organizam, navodi stručnjak. Koje se to povrće nalazi na spisku najzdravijeg za kardio-vaskularni sistem?

ZELENIŠ I MAHUNARKE

Spanać, zeleena salata, kupus, lišće svekle, zelen – ove namirnice su izvor velikog broja vitamina, kao i folne kiseline, luteina i zeoksantina. Ukoliko želite da budete zdravi i da vaš kardio-vaskularni sistem funkcioniše kao švajcarski sat Tkačeva preporučuje da zeleniš svakodnevno konzumirate u neograničenim količinama. Isto važi i za mahunarke (pasulj, grašak, bob, soju, sočivo): „Praktično u svim „plavim zonama“ mahunarke su deo svakodnevne ishrane – dobra su alternativa mesu, a ujedno su bogate i zasićenim mastima, vitaminima B grupe i gvožđem“, navodi stručnjak.

FERMENTISANO POVRĆE

Tradicionalna zimnica, poput kiselog kupusa i krastavčića, turšije i drugog fermentisanog povrća je izuzetno zdrava, jer sadrži velike količine vitamina C. „Fermentisane namirnice su prirodni probiotici, a svi znamo da mikroflira organizma utiče i na imunitet i rad mozga i srčanog sistema. Kiseli kupus je, recimo, i odličan prečišćivač krvi“, dodaje Tkačeva govoreći u intervjuu za Komsomoljsku pravdu. Međutim, sa fermentisanom hranom ne treba preterivati – optimalno je da se tokom dana pojede par listova (ili kašika, zavisi od oblika) kiselog kupusa ili druge vrste zimnice, najbolje za večeru.

PEČURKE

Pojedine vrste pečuraka sadrže vitamin D u formi ergokalciferova, koji je posebno važan u jesenjem i zimskom periodu kada imamo manje sunčeve svetlosti, koja je prirodan izvor vitamina D. „Osim toga, pečurke su i glavni izvor beta-glukana – složenih polisaharida koji imaju snažno imunoregulatorno dejstvo i sposobnost aktivacije ćelija imuniteta koje su odgovorne za odbranu organizma od infekcija. Osim toga, beta-glukani dokazano smanjuju i nivo hroničnih upalnih procesa u organizmu, zahvaljujući čemu se održava i zdravlje kardio-vaskularnog sistema i njegov pravilan rad.

(rt.rs)

BONUS VIDEO – ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta