Naučnici su uspeli da koriste ćelije ljudske kože da bi stvorili oplodive jajne ćelije sposobne za proizvodnju embriona u najranijoj fazi, što je napredak koji bi mogao da proširi mogućnosti za lečenje neplodnosti, pokazalo je novo istraživanje.
Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, uključivala je uzimanje jedra, dela ćelije koji sadrži većinu njenih genetskih informacija, iz obične ljudske ćelije kože i njegovo presađivanje u donorsku jajnu ćeliju, kojoj je izvađeno jedro. Istraživači su uspeli da proizvedu 82 funkcionalne ljudske oocite, odnosno nezrele jajne ćelije, koje su zatim podvrgnute oplodnji u laboratoriji.
Rezultat je jajna ćelija koja deli DNK s osobom koja je ponudila ćeliju kože i koja se može oploditi spermom druge osobe – što predstavlja prekretnicu u razvoju novog pristupa rešavanju neplodnosti, piše CNN. Ipak, još je dugo put do lečenja neplodnosti jer će možda proći najmanje decenija pre nego što ova tehnika bude klinički dostupna, prema rečima dr Paule Amato, koautorke studije i profesorke akušerstva i ginekologije na Medicinskom fakultetu OHSU.
Zbog čega se čeka?
„Ovo bi omogućilo starijim ženama ili ženama bez jajnih ćelija iz bilo kog razloga (npr. prethodno lečenje raka) da imaju genetski srodno dete“, rekla je dr Amato. „Pored toga, omogućilo bi istopolnim parovima da imaju dete genetski srodno s oba partnera.“
Ključni izazov koji su istraživači morali da prevaziđu bio je da se uvere da reprogramirana oplođena jajna ćelija ima pravi broj hromozoma: polne ćelije – spermatozoidi i jajne ćelije – imaju po 23 hromozoma, polovinu od 46 koji se nalaze u običnim ljudskim ćelijama kao što su ćelije kože.
Naučni tim je osmislio metod za uklanjanje dodatnih hromozoma, imitirajući prirodnu deobu ćelija na način na koji dovodi do odbacivanja jednog seta od 23 hromozoma, ostavljajući funkcionalnu jajnu ćeliju. Istraživači su proces nazvali “mitomejoza”. Međutim, manje od 9% jajnih ćelija stvorenih tokom studije dostiglo je fazu blastociste razvoja embriona, što je ekvivalentno pet ili šest dana nakon oplodnje. To je vreme kada se embrioni obično prenose u matericu tokom vantelesne oplodnje. Međutim, Amato je objasnila da su svi dobijeni embrioni bili hromozomski abnormalni, bilo zato što su imali pogrešan ukupan broj hromozoma ili nisu imali po jedan iz svakog para. Embrioni ne bi rezultirati zdravim bebama i verovatno bi svi prerano prestali da se razvijaju, dodala je.
Autori studije su rekli da su neophodna opsežna dodatna istraživanja kako bi tehnika bila bezbedna i efikasna pre nego što se može koristiti u klinikama. Konkretno, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo kako se hromozomi uparuju i razdvajaju da bi se stvorile jajne ćelije sa ispravnim brojem hromozoma. Čak i u prirodnoj reprodukciji, samo oko trećine embriona se razvija do stadijuma blastociste, istakao je koautor studije Šuhrat Mitalipov, direktor Centra za embrionalne ćelije i gensku terapiju OHSU, u saopštenju za javnost. „U ovoj fazi to ostaje samo dokaz koncepta i potrebna su dalja istraživanja kako bi se osigurala efikasnost i bezbednost pre budućih kliničkih primena“, navodi se u studiji.
Koje su prepreke?
Ipak, ovo je važan početak. Međutim, postoji još prepreka. Biće potrebni novi transformativni medicinski tretmani, kažu stručnjaci, jer sadašnja reproduktivna medicinha neće funkcionisati s novim saznanjma, a lečenje neplodnosti vantelesnom dostiže svoje limite. Studijski tim je koristio prenos jezgra somatskih ćelija, tehniku koja je poznata kao korišćena za kloniranje ovce po imenu Doli 1997. godine. U tom slučaju, istraživači su napravili kopiju jednog roditelja. Ljudsko reproduktivno kloniranje, pravljenje kopije jedne osobe sa jednim skupom genetskih informacija, zabranjeno je u mnogim zemljama. Novo istraživanje je rezultiralo embrionima sa hromozomima koje su dali oba roditelja. Međutim, pošto je tehnika prenosa jezgra somatskih ćelija povezana sa kloniranjem, „regulatorne prepreke za primenu ove tehnologije u kliničku praksu biće ozbiljne“, rekla je Amander Klark, profesor molekularne, ćelijske i razvojne biologije na Univerzitetu u Kaliforniji.
Ovaj prodor je „uzbudljiv dokaz koncepta“, prema rečima Jing Čeng, profesorke reproduktivne medicine na Univerzitetu u Sautemptonu i počasne konsultantkinje za reproduktivnu medicinu i hirurgiju. „Iako je ovo još uvek veoma rani laboratorijski rad, u budućnosti bi mogao da transformiše način na koji razumemo neplodnost i pobačaj, i možda jednog dana otvori vrata stvaranju ćelija sličnih jajnim ćelijama ili spermatozoidima za one koji nemaju druge opcije“, rekla je Čeng.
Post Views: 29
