„Civilni sektor daje značajan doprinos pozitivnim promenama u društvu, jer prenosi glas građana i ukazuje na probleme koji inače ostaju nevidljivi. Mnoge inicijative, koje su u okviru programa Pokret Polet pokrenule organizacije civilnog društva i mladi istraživači, već su postale deo lokalnih i nacionalnih politika, ali je potrebno da se one održe i razvijaju dalje. Iskustvo ovog programa pokazuje da upravo civilno društvo može da bude most između građana i države i da obezbedi da se dobre ideje pretoče u konkretne politike koje unapređuju kvalitet svakodnevnog života“, izjavila je Milica Kezić Marčić, menadžerka programa za podršku zagovaračkim inicijativama u Trag fondaciji, povodom završetka programa Pokret Polet.
- Program Pokret Polet trajao je tri godine i sada je priveden kraju. Koji su najvažniji rezultati koje biste izdvojili?
Tokom tri godine Pokret Polet je okupio 35 organizacija civilnog društva, koje su kroz 43 inicijative u 20 gradova i opština širom Srbije, pokazale da promene jesu moguće kada se udruže znanje, energija i upornost. Gotovo 600.000 evra uloženo je u ove inicijative, a iza svake stoje ljudi iz zajednica koji su želeli da poboljšaju kvalitet života svojih sugrađana. U programu je učestvovalo i 43 mladih istraživača i istraživačica, koji su sarađivali sa organizacijama, analizirali javne politike i izradili veliki broj analiza sa setom preporuka za unapređenje sistema u oblastima socijalne zaštite, radnih prava i socijalnog preduzetništva.
Na nacionalnom nivou, Pokret Polet je otvorio važne teme i doneo vidljive rezultate – od predloga za izmene Zakona o radu kako bi se poboljšao položaj žena i drugih ranjivih grupa, preko pokretanja inicijativa za standardizaciju novih socijalnih usluga u oblasti mentalnog zdravlja, pa sve do primera kada je APR menjao svoje smernice da bi izbeglicama i ljudima pod privremenom zaštitom omogućio samozapošljavanje. U saradnji sa građanima i organizacijama, podneta je i inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti diskriminatornih odredbi Zakona o radu, dok je zagovaranje civilnog društva doprinelo i donošenju Zakona o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda. Sve to pokazuje da inicijative koje su krenule iz civilnog sektora mogu da prerastu u politike i zakone koji menjaju živote ljudi.
Na lokalnom nivou, usvojeni su razvojni planovi i odluke koje su otvorile prostor za nove socijalne usluge i modele podrške – u Šapcu je uvedena inovativna usluga terenskog saradnika, u Požegi je otvoren klub za osobe sa razvojnim smetnjama, u Preševu je institucionalizovana i budžetirana kućna nega za stare i zavisne, dok je u Pirotu u lokalni akcioni plan ušla mera za zapošljavanje žena starijih od 50 godina. Formirani su i prvi saveti za socijalno preduzetništvo i za osobe sa invaliditetom u gradovima poput Kragujevca i Sombora, a u Novom Sadu je pokrenuta inicijativa za obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda za devojčice. Sve ove odluke pokazuju da su zajednice spremne da prihvate inovacije i da kroz partnerstvo sa civilnim društvom grade pravednije okruženje.
- Koliki je značaj civilnog društva u ovim procesima?
Civilno društvo ima presudnu ulogu u svim ovim promenama, jer upravo ono prenosi glas građana i ukazuje na probleme koji inače ostaju nevidljivi. Organizacije su bile te koje su pokretale inicijative, osmišljavale rešenja i uporno zagovarale njihovo usvajanje – od lokalnih zajednica pa do nacionalnog nivoa. Njihova snaga je u tome što rade blisko sa ljudima i dobro poznaju njihove potrebe, ali i u tome što imaju hrabrosti da uđu u dijalog sa institucijama i da traže odgovornost od onih koji donose odluke. Iskustvo Pokreta Polet pokazuje da upravo civilno društvo može da bude most između građana i države i da obezbedi da se dobre ideje pretoče u konkretne politike koje menjaju svakodnevni život.
- Da li je bilo otpora ili prepreka u sprovođenju inicijativa?
Tokom sprovođenja programa Pokret Polet, najveći izazov bio je nestabilan politički kontekst – za tri godine programa održano je više krugova izbora, što znači da su mnoge lokalne i nacionalne vlasti funkcionisale u tehničkim mandatima. U takvoj atmosferi proces zagovaranja je često bio usporen, jer institucije nisu bile spremne da se obavežu na dugoročne promene. Pored toga, prepreke su dolazile i iz samih institucija – nedostatak političke volje, birokratska tromost i ponekad otvoren otpor kada su teme bile osetljive. Dodatni izazov je i nedovoljna svest građana o važnosti ovih pitanja, zbog čega je nekad bilo teško obezbediti širu podršku u zajednici. Ipak, upravo kroz istrajnost organizacija i njihov rad sa mladim istraživačima, mnoge od tih barijera su prevaziđene, a rezultati pokazuju da je i u zahtevnim okolnostima moguće doći do značajnih promena.
- Kako su bili uključeni mladi istraživači i šta je to donelo programu?
Posebna vrednost Pokreta Polet je u tome što je povezao civilno društvo sa mladim istraživačima. Oni su bili sa različitih fakulteta društvenih nauka širom Srbije i radili su rame uz rame sa organizacijama na terenu – analizirali su javne politike, prikupljali podatke i razvili preporuke zasnovane na dokazima. Tokom programa izradili su 40 analiza javnih politika, čime su inicijative dobile dodatnu težinu i kredibilitet, jer su predlozi i zahtevi prema institucijama bili potkrepljeni argumentima. Za same mlade istraživače ovo je bila prilika da pređu iz akademskog okvira u praktičan rad i da vide kako se znanje koristi da se menja društvo. Njihovo uključivanje donelo je novu energiju, svežu perspektivu i sigurnost da su promene za koje se zalažemo utemeljene u činjenicama i stvarnim potrebama ljudi.
- Koji je sledeći korak, nakon završetka programa?
Završetak programa Pokreta Polet ne znači i kraj promena koje je pokrenuo. Naprotiv, sada je važno da se rezultati koje su organizacije i mladi istraživači postigli održe i razvijaju dalje. Mnoge inicijative već su postale deo lokalnih i nacionalnih politika, ali je potrebno nastaviti sa njihovim sprovođenjem, praćenjem i prilagođavanjem potrebama ljudi. Civilno društvo, osnaženo iskustvom ovog programa, sada ima još veću odgovornost da istraje u dijalogu sa institucijama, dok će Trag fondacija nastaviti da pruža podršku i umrežava aktere. Sledeći korak je da se modeli koji su bili uspešni prenesu u druge zajednice, da se šire dobre prakse i stvore novi prostori za saradnju građana, organizacija i države. Drugim rečima, Polet je završen kao projekat, ali ostaje kao pokret koji nastavlja da inspiriše građane da iniciraju i sprovode pozitivne promene.
- Kako biste, u jednoj rečenici, opisali smisao Pokreta Polet?
Pokret Polet je pokazao da kada se udruže organizacije civilnog društva, mladi istraživači i građani, moguće je pokrenuti promene koje iz lokalnih inicijativa prerastaju u politike i zakone, koji čine društvo pravednijim i boljim za sve.
Post Views: 6
