Branislav Milićević – Branko Kockica: Čarobnjak dečje mašte i sad već bivši odbornik SNS

Dosadašnji odbornik SNS-a, Branislav Milićević, poznat kao Branko Kockica, na sednici u petak podneo je ostavku na mesto odbornika ove stranke.

Kako prenose pojedini mediji, Branko Kockica trebalo bi da se vrati na mesto direktora Pozorišta Puž, te u tome možemo potražiti potencijalni razlog ostavke.

Naime, da bi se vratio na mesto direktora pozorišta koje je osnovao, ne sme biti odbornik nijedne stranke, pa za to više nema prepreka.

Ko je Branko Kockica?

Branislav Milićević, široj javnosti poznat kao Branko Kockica, ime je koje je obeležilo detinjstvo generacija dece širom bivše Jugoslavije. Rođen je 3. aprila 1946. godine u Zemunu, u umetničkoj porodici.

Njegov otac Mihailo bio je glumac i prvak Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, pa nije čudo što je Branislav vrlo rano zakoračio u svet scene.

Milićević je prve uloge dobio još kao dečak u pozorištima, a na filmu se pojavio 1968. godine u ratnoj drami „Uzrok smrti ne pominjati“.

Tokom narednih decenija ostvario je niz zapaženih uloga na filmu i televiziji, ali je publika uvek u njemu prepoznavala istu neposrednost.
Pravu slavu doneo mu je legendarni dečji TV program „Kocka, kocka, kockica“, koji se emitovao gotovo dve decenije.

Kroz razgovore i igru sa decom predškolskog uzrasta, Branko je gajio radoznalost i kreativnost kod mališana. Emisija je postala sinonim za njegovo ime, a on simbol detinjstva i nevinosti jednog vremena.

Zajedno sa suprugom, rediteljkom Slobodankom „Cacom“ Aleksić, 1977. godine osnovao je Dečje pozorište „Puž“.

Ime je dobilo po tome što u početku nisu imali samostalni prostor, već su se selii iz jednog u drugi i nosili sve sa sobom, baš poput puža koji nosi kućicu na leđima.

Milićević se nije zaustavio na glumi i vođenju emisija – napisao je nekoliko knjiga i dramskih komada, a snimio je i albume sa dečjim pesmama koje su ostale deo kulturnog nasleđa.

Mnoge je iznenadilo kada se omiljeni dečji voditelj i glumac učlanio u Srpsku naprednu stranku (SNS) i postao njen odbornik u Skupštini grada Beograda.

Javnost, navikla na njegovu nežnu, pedagošku ulogu „Branka Kockice“, teško je povezivala tu sliku sa političkim angažmanom u redovima vladajuće stranke.

Od tada je u Skupštini tumačio jednu potpuno drugu ulogu, koja je za ishod imala podizanja glasa i gađanje opozicionih odbornica. Da li je ovo i njegov konačan raskid sa politikom, ostaje da vidimo.