Ministar zdravlja i socijalnih službi Robert F. Kenedi Mlađi tvrdi da su video-igre pravi uzrok masovnih pucnjava u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tokom konferencije za novinare na kojoj je pre nedelju dana razgovarano o izveštaju njegove komisije „Učinimo Ameriku ponovo zdravom“, Kenedi je spekulisao o tome šta je izazvalo „iznenadni početak“ oružanog nasilja koje je počelo devedesetih. Tada je počeo da nabraja krivce koji nisu povezani sa varenim oružjem, piše Njuzvik.
Na pitanje da li je komisija vodila bilo kakvu diskusiju o vezi između mentalnog zdravlja dece i vatrenog oružja, Kenedi je odgovorio.
„Pitanje vatrenog oružja je složeno pitanje i nije lako pitanje“, rekao je on. Ukazao je na „iznenadni početak nasilja“ devedesetih kada „neko uđe u školu ili crkvu ili pozorište i počne da puca na strance“.
Kenedi Optužuje i Lekove
„Imamo masovne pucnjave svakih 23 sata“, rekao je.
On je dodao da su i mogući razlozi i zavisnost od psihijatrijskih lekova, pored video igara i društvenih mreža.
„Jedan je zavisnost od psihijatrijskih lekova“, rekao je RFK, a prenosi Futurism, „koja je u našoj zemlji kao ni u jednoj drugoj na svetu.“
„Mogla bi da postoji veza sa video igrama i društvenim mrežama.“
Nije detaljnije objasnio zašto je pomenuo video-igre, niti kakva bi veza mogla da bude u širem kontekstu razgovora o zdravlju i bezbednosti.
„Sada pokrećemo studije koje ispituju korelaciju i potencijalnu vezu između prekomernog lečenja naše dece i ovog nasilja“, dodao je.
Taj njegov argument o nasilju i video-igrama postoji već decenijama, ali bilo kakve veze nisu direktno potvrđene iz podataka. Brojne naučne studije nisu pronašle vezu između nasilnih video-igara i masovnih pucnjava, prema Američkom psihološkom udruženju (APA).
Šta pokazuju studije
Njihovo istraživanje objavljeno 2019. godine u časopisu „Psihologija popularne medijske kulture“ analiiralo je više od 200.000 novinskih članaka o 204 masovnih pucnjava tokom perioda od 40 godina, otkrivši da su video-igre osam puta češće pominjane kada se pucnjava dogodila u školi a počinilac je bio belac, nego kada je strelac bio crnac. Još jedan eksperiment sproveden sa studentima došao je do sličnih zaključaka.
Druga studija iz 2019. godine, koju je objavio JAMA, obuhvatala je randomizovano kliničko ispitivanje koje je istraživalo da li izloženost dece nasilnoj video igri povećava opasno ponašanje vezano za vatreno oružje.
U ispitivanju je učestvovalo 220 dece uzrasta od 8 do 12 godina, kojima je dodeljeno da igraju video-igru u jednom od tri uslova: sa nasiljem uz upotrebu oružja, sa nasiljem uz upotrebu mača ili bez nasilja. U poređenju sa decom koja su igrala igru koja nije bila nasilna, deca koja su igrala video-igru koja je uključivala nasilje uz upoterbu oružja ili mačeva bila su sklonija da dodirnu pravi, onesposobljeni pištolj, duže drže pištolj ili više puta povuku obarač, uključujući i na sebe ili svog partnera. Prijavljena uobičajena izloženost nasilnim medijima takođe je faktor rizika za opasno ponašanje u vezi sa vatrenim oružjem, istakli su istraživači.
Međutim, studija iz Oksforda iste godine nije pronašla korelaciju između agresije kod tinejdžera i vremena provedenog igrajući nasilne video-igre.
„Naši nalazi ukazuju na to da su pristrasnosti istraživača možda uticale na prethodne studije na ovu temu i iskrivile naše razumevanje efekata video-gara“, rekla je koautorka studije dr Neta Vajnstin.
Godinu dana kasnije, profesor informacionih sistema i nauka o odlučivanju Ofir Turel sa Državnog univerzieta Kalifornija u Fulertonu teoretisao je da video igre i nošenje oružja u školu imaju vezu u obliku slova U, a ne linearni.
NASILJE PRE IGARA
Čak i unazad do 2004. rezultati su varirali, a direktne veze između video-igara i nasilja bile su pomešane. Studija koje su te godine zajednički objavili Tajna služba SAD i Ministarstvo prosvete otkrila je da je preko polovine napadača pokazalo neko interesovanje za nasilje putem filmova, video-igara, knjiga i drugih medija.
„Međutim, nije naznačen nijedan zajednički tip interesovanja za nasilje. Umesto toga, interesovanje napadača za nasilne teme poprimalo je različite oblike“, navodi se u studiji.
Čak i izveštaj APA iz 2020. nedvosmisleno je zaključio da nema dovoljno dokaza koji bi podržali uzročnu vezu između nasilnih video-igara i nasilnog ponašanja.
„Pripisivanje nasilja video igrama nije naučno utemeljeno i skreće pažnju s drugih uzročnika, kao što je istorija nasilja, za koju iz istraživanja znamo da je glavni prediktor budućeg nasilja“, izjavila je tadašnja predsednica Sandra L. Šulman.
Dejvid Dupi, vanredni profesor na Univeritetu Stenford je za Fortune napisao da je laboratorija univeriteta pregledala 82 medicinska istraživačka članka koja se odnosi na bilo kakvu uzročno-posledičnu vezu imeđu igranja video-igara i nasilnog ponašanja. Nisu pronašli nijednu.
Oružje kao problem
„Svako ko ima osnovno razumevanje statistike zna da su korelacija i uzročnost dve potpuno različite stvari. Ali, nije bilo novih podataka koji ukazuju na to da je stav sekretara Kenedija validan“, kaže Dupi.
Dodao je da se igre prodaju širom sveta, a SAD imaju daleko najveću stopu masovnih pucnjava i da je najveća razlika u odnosu na ostatak sveta dostupnost vatrenog oružja. Dodao je da se treba ugledati na Švajcarsku, koja ima visok stepen vlasništva nad oružjem, ali stroga pravila dobijanja dozvola za vatreno oružje.
Kenedi, pak, misli da oružje nije problem jer „imali smo puno oružja kad smo bili deca. Imali smo streljačke klubove u našoj školi“.
Post Views: 32
