Kako je drugi brak muftije Zukorlića pokrenuo raspravu o sekularnosti i tradiciji?

U septembru 2005. godine u javnosti je odjeknula vest da je muftija Muamer Zukorlić stupio u brak sa još jednom ženom, pored već postojeće supruge. Ovaj čin izazvao je brojne reakcije – pravne, verske, kulturne i političke, a dnevni list Danas je tada razgovarao sa pravnicima, predstavnicima nevladinog sektora, političarkama i teolozima, ne bi li rasvetlio da li je ovakvim potezom prekršen Porodični zakon Srbije.

Pravna struka bila je jasna – zakon nije prekršen. Profesorka porodičnog prava Marija Draškić istakla je da „nije prekršio Porodični zakon zbog toga što nije sklopio drugi brak u formi građanskog braka, već prema pravilima islamske verske zajednice“. Takav brak, dodaje, za pravni poredak Srbije predstavlja „faktičku vanbračnu zajednicu“ ako prethodno postoji građanski brak.

Slično mišljenje imala je i Lejla Ruždić-Trifunović, tada predsednica Odbora Skupštine Srbije za ravnopravnost polova: „Ovo je sekularna država gde je građanski brak regulisan Porodičnim zakonom. Brak sklopljen po verskim običajima za državu ne postoji.“

Religijsko pravo i tradicija zajednice

Sa stanovišta islamskog prava, višeženstvo je dozvoljeno, ali se i unutar same muslimanske zajednice u Sandžaku ovaj čin nije doživeo jednoznačno. Medin Halilović, novinar RTV Novi Pazar, ocenio je da muftijin postupak „nije u skladu sa tradicijom Bošnjaka u Sandžaku“, uz ocenu da bi „muftija Zukorlić morao mudro da medijski iskomunicira ovaj čin sa javnošću“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Zibija Šarenkapić iz Kulturnog centra Damad istakla je da žene u Sandžaku sa zebnjom gledaju na ovakve postupke: „Žene su ovu informaciju dočekale sa zebnjom jer su njihove pozicije sa stanovišta porodice i roditeljstva znatno ugrožene.“

Versko pravo vs. državno zakonodavstvo

Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta, ukazao je na razliku između hrišćanskog i islamskog poimanja braka: „Sa hrišćanskog stanovišta crkva drži monogamski brak. Zukorlić je ovim svojim činom ispunio norme svoje vere, ali ne i zakone Srbije.“

Ukratko, tadašnje ocene su jasno pravno diferencirale verski brak kao lični čin koji ne proizvodi pravne posledice u okviru državnog prava, ali su istovremeno otvorile pitanja o javnoj odgovornosti jednog verskog lidera koji učestvuje i u političkom životu.

Dvadeset godina kasnije – nasleđe i javna debata

Muamer Zukorlić je preminuo 2021. godine, a njegov politički i verski angažman ostao je predmet javnih rasprava i nakon njegove smrti. Njegov sin, Usame Zukorlić, nasledio je deo političkog uticaja, kao predsednik Stranke pravde i pomirenja. Pitanje višeženstva u kontekstu Srbije danas i dalje izaziva polemike, ali ne prelazi okvire zakona dokle god se ne krši forma sklapanja građanskog braka.

Ovaj slučaj, iz ugla 2025. godine, osvetljava odnos između ličnih i verskih uverenja i državnog prava, te granicu između privatnog i javnog delovanja – naročito kad je reč o ličnostima sa političkim i verskim autoritetom.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije (ChatGPT- 4o) i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.