Onaj ko se muči s nesanicom zna koliko ona može da bude iscrpljujuća, i ne samo da učini čoveka nervoznim i pospanim, već može i da ubrza gubitak pamćenja i uveća rizik od demencije.
Ovo je pokazala studija koja je otkrila da starije osobe sa hroničnom nesanicom imaju 40 odsto veći rizik od razvoja blagog kognitivnog oštećenja ili demencije u poređenju sa onima koji nemaju nesanicu. Taj rizik je ekvivalentan 3,5 dodatnih godina starenja mozga, piše Njuzvik.
Nesanica ne utiče na to samo kako se osećate sledećeg dana, ona može uticati i na zdravlje vašeg mozga tokom vremena, rekao je autor studije Dijego Karvaljo sa klinike Majo u Ročesteru. „Uočili smo brži pad veština razmišljanja i promene u mozgu koje ukazuju na to da hronična nesanica može biti rani znak upozorenja ili čak doprinos budućim kognitivnih problema.“
Dvosmerni odnos
„Kombinovana količina dokaza ukazuje na dvosmernu vezu između sna i demencije, što znači da loš san ranije u životu može doprineti uvećanom riziku od demencije, ali i rana degeneracija centara koji upravljaju našim snom i cirkadijalnim ritmom takođe može doprineti lošem snu“, kaže Karvaljo.
Ovaj dvosmerni odnos je teško raspetljati kada se oba procesa mogu pojaviti rano u životu, ali s obzirom na važnost sna za mnoge funkcije mozga i tela, treba naglašavati koliko je važan dobar san, zajedno sa stvarima poput zdrave ishrane, vežbanja i hipertenzije, čak i ako nemamo jasno razumevanje uticaja lečenja poremećaja spavanja na smanjenje rizika od demencije.
Profesor Džejson Elis, istraživač spavanja na Univerzitetu Nortumbrija kaže da tokom spavanja čistimo toksine iz mozga, a posebno jedan, beta amiloid, koji je takođe povezan sa kognitivnim padom i neurodegenerativnim poremećajima.
Nedostatak konsolidovaog sporotalasnog sna tj. dubokog sna tokom dužeg vremenskog perioda može povećati rizik od kognitivnog pada. On nam pomaže da regulišemo naš endokrini sistem i imunski sistem, a oba sistema su takođe implicirana kao faktori rizika za neurodegenerativne poremećaje.
Samo dve nedelje bez sna je loše
Istraživači su pratili 2.750 kognitivno zdravih osoba, prosečne starosti 70 godina, tokom oko pet i po godina. Do kraja studije, 14 procenata onih sa hroničnom nesanicom razvilo je blago kognitivno oštećenje ili demenciju, u poređenju sa 10 odsto učesnika bez nesanice.
Zapravo, oni koji su spavali manje u prethodne dve nedelje imali su niže rezultate na kognitivnim testovima, i imali su više faktora rizika koji su slični nošenju gena za razvoj Alchajmerove bolesti. Oni koji su spavali više nego obično, imali su manje tih plakova nego na početku studije, što ukazuje na mogući zaštitni efekat. Oni sa genom faktorom rizika za razvoj Alchajmera i koji su imali nesanicu pokazali su najveći pad pamćenja i veština razmišljanja.
Ovo sve pokazuje da nesanica može da utiče i na male krvne sudove koji snabdevaju mozak krvlju, što pojačava važnost lečenja hronične nesanice.
Post Views: 36
