Nedavno je objavljena knjiga Maje Stanković – „Prljava“. Autroka ovog dela, poreklom Vranjanka, odlučila je da zagrebe ispod površine raznih priča o Bujanovcu, pikupljajući svedočenja aktera stvarnih događaja, ali i policijske i pravosudne izveštaje, služeći se uz to i elementima fikcije.
Glavna junakinja romana proživela je bolne porodične traume. S obzirom na to da “ne pamti kada se poslednji put pošteno najela”, ona se odlučuje za prodaju svog tela. Književnica Maja Stanković je za Nedeljnik ispričala da je okidač da počne da se bavi ovom temom bila stvarnost u kojoj je ona živela.
„To nisu priče iz filmova, niti iz dalekih zemalja, već iskustva iz mog okruženja, iz mog grada, sa naših ulica. Slušala sam ljude koji o tome govore tiho, u poverenju, gotovo šapatom. Znala sam da, ako ja ne napišem te priče, možda nikada neće dobiti svoj glas. Nisam mogla da okrenem glavu i pravim se da ne postoji nešto što svi znamo, ali o čemu ćutimo“, priča Maja Stanković.
Autorka kaže da je za knjigu odabrala naziv „Prljava“ zato što je to reč „koja pogađa u srž“.
„Ona ne opisuje samo prljavštinu u fizičkom smislu, već i osećaj sramote, gađenja, stigme koji društvo nameće ženama u toj situaciji. Želela sam da ta reč ’zaboli’, jer iza nje stoji mnogo više od etikete – stoji teret koji junakinja nosi“, obrazlaže književnica .
O razlozima zbog kojih se devojke odlučuju na takav korak, autorka navodi da su oni slojeviti i nikada isti.
„Neke devojke ulaze u to iz osećaja beznađa, iz siromaštva i želje da prežive – kao Tanja, koja je simbol one ranjivosti koju glad i bol guraju u pogrešan izbor. Ali postoje i one koje, poput Sandre u mom romanu, nisu motivisane glađu, već osećajem moći, brzim novcem, pa čak i određenim adrenalinom koji dolazi s tim načinom života. To, međutim, ne znači da su one manje ranjive – samo su drugačije ušle u taj vrtlog“, pojašnjava Stanković.
Maja Stanković je ovu knjigu počela da piše pre 10 godina. Na pitanje kako su se, sa saznavanjem novih informacija, menjali njeni pogledi na prostituciju i žene koje se njom bave, književnica kaže da je mislila da je prostitucija pre svega pitanje morala i izbora.
„U međuvremenu sam shvatila da je zapravo mnogo složenije – iza nje stoje sistemske slabosti, manipulacije i nepravde. Moji pogledi su postali širi, sa više razumevanja i empatije. Upoznala sam koliko je krhka granica između ’slobodnog izbora’ i ’prisile’“, priča književnica.
„KLJUČNO DA DRUŠTVO UKLONI UZROKE KOJI GURAJU ŽENE U TAJ IZBOR“
O tome da li prostitucija treba da bude legalizovana kao slobodan izbor, ili, pak, ostane zabranjena i zbog čega, sagovornica Nedeljnika naglašava da za nju „nije suština u samom zakonskom statusu prostitucije“.
„Za mene je suština u tome da nijedna žena ne bude prinuđena da bira između gladi i prodaje sopstvenog tela. Pitanje legalizacije ili zabrane samo po sebi ne rešava ništa – ključno je da društvo ukloni uzroke koji guraju žene u taj izbor, a to su siromaštvo, nasilje i nejednakost. Fokus mora biti na zaštiti žena i kažnjavanju onih koji profitiraju na tuđoj nesreći“, ukazuje sagovornica.
Književnica smatra da izlaz iz prostitucije postoji, ali da retko ko može sam da ga pronađe.
„Potrebna je mreža pomoći – od policije i socijalnih službi do psihologa i mogućnosti za zapošljavanje. Ključno je i da društvo ne odbaci te žene, već da im pruži šansu da ponovo stanu na noge. Ako im okrenemo leđa, guramo ih nazad u ono od čega beže“, pojašnjava ona.
Autorka kaže da ne veruje da knjiga može da promeni svet, ali da veruje da može da dotakne pojedinca.
„Ako bar jedna osoba prepozna znakove opasnosti, ako neka devojka oseti da nije sama, ili ako neko odluči da ne ćuti – roman je već ispunio svoju svrhu. To je moj način da doprinesem da glasovi koji se inače ne čuju ipak dobiju prostor“, zaključuje Maja Stanković, autorka knjige „Prljava“.
Post Views: 47
